У вријеме Краљевине Југославије, односно управе Бана Милосављевића, бањолучко стваралаштво афирмише познате креаторе и аниматоре у области културе, који постављају највриједнија остварења на културну позорницу града.
Народно позориште и Етнографски музеј основани су исте1930. године, Први управник Музеја био је чувени сликар Шпиро Боцарић. У почетку осмишљен као етнографски, музеј с временом повећава фонд историјске и архивске грађе. Име Душана Митровића заузима почасно мјесто у позоришним аналима. Био је управник првог позоришног ансамбла који се састојао од десетак глумаца, међу којима су били Вјекослав Афрић и Владо Зељковић.
Недуго затим отворена је Народна библиотека, која сада има обиљежја народне и универзитетске библиотеке. Поред фонда од 250.000 књига библиотека располаже и са 3.500 уникатних примјерака књига велике вриједности.
Дјечије позориште је почело с радом 1960. године, а последњих година и ДИС — Позориште младих.
Осим у Музеју савремене умјетности Републике Српске, дјела познатих мајстора могу се видјети и у галерији „Терзић“. Концерти, изложбе, промоције и други културни садржаји углавном се одржавају у Банском двору.
Најпознатије и најугледније културне манифестације у Бањој Луци су Кочићеви сусрети, Светосавска академија, Ђурђевдански фестивал и Фестивал градске и народне музике, Театарфест, Сајам књига и др. Филмска остварења се емитују у биоскопу „Палас“ и мултиплексу „Козара“.
У Бањој Луци се сваке године одржавају двије вишедневне манифестације: „Бањолучке љетне игре“ и „Љето на Врбасу“.У граду дјелује неколико културно- умјетничких друштава: СПД ,,Јединство,,, КУД ,,Веселин Маслеша" и ,,Пелагић" и други,а неки су и са стогодишњом традицијом.Бањалука успјешно његује фестивалске смотре, такмичења и ревије ,а прераста и у сајамски град.
|
|
|
|
|
|