СТАНОВНИШТВО

Први попис у Бањој Луци извршила је аустро-угарска власт 22. априла 1895. Према том попису у Бањој Луци је живјело 1 356 становника. У посљедних сто година број житеља се повећао 100 пута. Велики прираштај становништва пратио је и убрзан развој града и градске инфраструктуре. Највећи раст популације град је доживио након катастрофалног земљотреса 1969, када се, за мање од двије године, број житеља скоро удвостручио.


Прије посљедњег рата (1992 - 1995) број становника је износио 195 139. Етничка структура становништва, према попису из 1991 била је слиједећа:

Срби 54,8%,
Хрвати 14,9%
Муслимани 14,6%
Југославени 12,0%
Остали 3,7%

Период рата карактеришу велике миграције, много људи долази и одлази из града. Према најновијим подацима у Бањој Луци је данас од 220 000 житеља око 65 000 избјеглих и расељених лица

Демографска карта града Бањалуке
Година Број становника Број запослених радника
 
1895. 13 566 -
1939. 32 000 -
1969. 75 000 30 000
1971. 158 736 35 320
1981. 183 618 58 840
1991. 195 139 60 040
1999. 220 000 45 729
избјегла и расељена лица 65 000
домицилно становништво 155 000
 

Показатељи нивоа развијености Града
Ред. Број Елементи Година 1990. Година
1999.		 Индекс
4:3
 
1 2 3 4 5
1. Број становника 206 600 220 000 106,5
2. Насељеност (бр. становника / km2) 167,7 178,6 106,5
3. Број запослених лица 63 131 45 729 72,4
4. Степен запослености 30,6 20,8 68,0
5. Број незапослених лица 13 857 20 404 147,2
6. Степен незапослености 6,7 9,3 138,8
7. Број пензионера 19 981 25 561 127,9
8. Просјечна мјесечна зарада по раднику у DEM 487 216 44,4
9. Број државних предузећа 154 419 272,1
10. Број ванпривредних установа 94 135 143,6
11. Број приватних предузећа 168 1 262 7,51 х
12. Број самосталних радњи 3 678 4 777 129,9
13. Степен кориштења индустр.капацитета 78,2 20,5 26,2
14. Извоз у мил. DEM 290,4 26,9 9,3
15. Увоз у мил. DEM 225,0 30,1 13,4
16. Број ученика и студената 37 235 36 122 97,0
  16.1. - Основно образовање 23 755 17 780 74,8
  16.2. - Средње образовање 11 600 11 842 102,1
  16.3. - Високо образовање 1 880 6 500 345,7
17. Број телефонских прикључака 38 224 50 102 131,1
 

 

КЛИМА

 Бања Лука има умјерено континенталну климу са доста оштрим зимама и топлим љетима. На климу знатно утичу комплекси зелених површина, ријека Врбас и њене притоке, те урбанизација градског подручја. Подручје је потпуно отворено према сјеверу, па је током зиме изложено утицају хладних ваздушних маса, које продиру из сјеверног квандранта при формирању јаког антициклона изнад Сибира, док високи планински ланац Динарида, на југу, спријечава значајнији утицај Медитерана на климу овог подручја.

Средишња годишња температура ваздуха за Бању Луку износи 10,5°C. Јануар је најхладнији мјесец са просјечном температуром од 0,6°C, а најтоплији јул са са просјечном температуром од 20,4°C. Изражено годишње колебање температуре као и висока амплитуда апсолутних екстремних температура одражава висок степен континенталности климе. Најнижа температура је измјерена 5. фебруара 1958 и износила је –27,4°C. Најтоплији дан у историји Бање Луке је био 14. август 1957, када је измјерена температура од 41,4°C. Просјечна годишња количина падавина за Бању Луку износи 988 mm, од чега највише кише падне у јуну (110,8 mm), а најмање у фебруару (83,4 mm).
Средња годишња облачности износи око 62%. Доминантни су вјетрови из правца сјевера и сјевероистока, који не дувају често, тако да је сваки други дан у Бањој Луци миран.