ДНК рачунари

                                                                                       почетна    

ДНК рачунаром се назива врста рачунара која користи ДНК и молекуларну биологију, умјесто традиционалног силицијумског рачунара.Ова теорија је била први пут обрађена 2004. године када је Ехуд Шапиро са групом сарадника са познатог израелског института ,Вајцман, открио програмабилни молекуларни систем за молекуларни рачунар који је умјесто сликонских миккрочипова,састављен од ензима и ДНК молекула.У новом уређају једноставни ДНК молекул снабдијева рачунар улазним подацима и осигурава своју енергију која је рачунару потребна.Ово откриће је велики корак у ДНК рачунарству, које је још развоју.

Биохемијски "нанорачунари" већ постоје у природи,они се манифестују у свим живим организмима.Међутим људи нису у стању да их контролишу,а када буду могли, биће вјероватно пронађени љекови за многе болести.Идеја о кришћењу ДНК молекула са складишћење и процесирање информација родила се 1994. када је калифорнијски научник Леонард Ејдлман,први искористио ДНК у тијесној цијеви како би ррјешио један једноствани математички проблем.У овом тренутку ДНК рачунар може да изврши само основне функције и нема никакву практичну примјену.Али ако се успије конструисати такав рачунар,он би могао да изврши 330 трилиона операција у секунди, што је 100 000 пута брже од модерних рачунара.

ДНК молекул који се налази у једру свих ћелија може да садржи више информација у једном кубном цантиметру него на једној молијарди ЦД-ова( приближно 750 терабајта).