КУЛТУРА

Послије Пелепонеског рата 404г.п.н.е. и пропасти некада моћне и богате атинске државе, грчка цивилизација је кренула путем постепеног пропадања, које је трајало до 338г.п.н.е, када је македонски краљ Филип 2 завладао цијелом Грчком, битком код Херонеје и наметнуо власт копненој Грчкој, остварујући у њој политичко јединство под монархијом. То је био увод у нову експанзију грчке културе под његовим сином Александром који је за свега неколико година промијенио слику свијета.

Тако је грчка култура под једним македонским краљем завладала свијетом. Његова држава на сјеверу је захватала Епир, Македонију и Тракију, на истоку Перзију, подручије Месопотамије и Сирије, а на малоазијким обалама гдје је била стара Јонија рађају се блистава средишта попут Пергама, Ефеза, Халикарнаса, Родоса и Антиохије на рубу Сирије, а на југу осваја Египат са престолницом Александријом, основаној 331г.п.н.е.

Хеленистичко раздобље је последњи тренутак грчке умјетности. Почиње 323г.п.н.е. прије преране смрти Александра Великог и распадања огромног Македонског царства подјљеног на државе у Грчкој и Македонији Антигонида, Сиријску државу Селеукида и у Египту Птоломеја. У самој Грчкој се угасила аутономна структура градова-држава услијед утврђеног дјеловања монархије која није без елемената придошлих са истока, укључујући и обожавање владара. Грчка се празни и осиромашује јер мора хранити власт и културу свог огромног новог подручија, новог господарства и нових дворова. Та многобројна средишта разбијају духовно јединство класичне Грчке, услијед својих осебујних култура и умјетничких доприноса који се одликују другачијим тежњама, често уз утицаје других цивилизација, нарочито источњачких. Како је утврдила типове богова и хероја, пошто је извајала амазонке и атлете, хеленистичка умјетност је представљала индивидуалног човјека, створила портрет и знала је са изврсним осјећајем за стварност и живописност, представити варваре као што су Етиопљањи и Гали.

Крај хеленизма се приближно може повезати са почетком хришћанске ере. Са гледања умјетности хеленистичко раздобље се не може закључити са освајањем Грчке од стране Рима, јер освајање доводи до одушевљавања Римљана за грчку културу и умјетност. Хорације је пјевао '' Побјеђена Грчка освојила је свог освајача ".

ПОЧЕТНА СТРАНА