СЛИКАРСТВО

Производи грчког сликарства готово су нестали, осим неколико примјерака са краја хеленизма у Помпејима, на Делосу и у Риму, који на пружају само приближну слику како је хеленистичко сликарство могло да изгледа. Слика у кући породице Веетии у Помпејима, ти примјерци су веома лијепи упркос неспретности за коју су криви осредње надарени извођачи. Хеленистичког сликарства нема у оригиналу. Никада нећемо упознати умјетност славних сликара Антике: Полигота, Зеукиса, Пархазија и Апела, који је сликао за вријеме Александра Великога.

Најбоља фреска која се може навести је свадбени призор ткз. Алдобрандинска свадба, којој се Пусен дивио, нам може послужити као мјерило за процјену величине губитака,али и она је само облесак неког дјела. Алдробандини је кардинал који је први посједовао ову фреску, па по њој носи име. У средини слике је невјеста са вјенцем у разговору са богињом убједљивости Пејто, док младожења сједи на прагу куће. На лијевој страни се припрема купатило, а на десној жртвује. Исто тако је и са мозаицима, којима се украшавају, нарочито у римско доба, подови а понекад и зидови. Један од најљепших примјера је Александра у бици код Иса из Помпеја.

 Послије пелепонеских ратова, Атина је престала бити центар за израду вазни, велике радионице су се основале у Јужној Италији, гдје су израђене и исликане огромне вазне. Једна од таквих је амфора са представом пакла, подземним царством око 350г.п.н.е. Израда вазни са црвеним фигурама је престала и у самој Италији око 280г.п.н.е. Оне су замјењене вазнама са црном или црвеном превлаком и рељефима.

Грци су још од микенског доба безпрекидно израђивали фигурине од печене земље. Оставили су нам читав свијет статуета које представљају богове, богиње, хероје, људе и жене при раду или забави из њиховог свакодневног живота.

Скоро сви градови многе античке некрополе сачувале су нам теракоте, најјефтинија умјетничка дјела бирана за поклоне боговима или стављане у гробове поред покојника. Две у овом погледу најславније некрополе су некропола у Танагри у Беотији и у Мирини у Малој Азији.

У Танагри су најљепше оне са краја 4-ог вијека, на којима се види Пракистелов утицај. То су обучене жене, често са шеширима и лепезама, дражесно кокетне и љупке. А у Мирини из доба послије Александра имају другачији карактер. Ова је некропола дала у изобиљу статуете жена или младића, обучених или нагих, који су у игри или скоку. На њима се осјећа утицај азијских вајарских школа, које воле покрет и буран живот. Из 200г.п.н.е. имамо Играчицу под велом, чији смјели спирални покрет, појачан дијагоналним наборима драперије, чини фигуром занимљивом да се огледа са свих страна.

ПОЧЕТНА СТРАНА