|
ГЕОГРАФИЈА Површина Холандије износи 41.526 км2. Око половина територије Холандије се налази на испод једног метра надморске висине, а око четвртине је испод нивоа мора. Ове површине се од поплава бране системом канала чија је укупна дужина већа од 3.000 километара. Највиши врх Холандије - Валсерберг (322,5 метара) налази се на крајњем југу земље. Највиши врх Краљевине Холандије је на карипском острву Саба, и висок је 877 метара. Делови Холандије, као на пример цијела провинција Флеволанд, настали су исушивањем делова мора. Ове површине се називају полдери. Око петина територије Холандије је под водом, од чега највећи део представља језеро Ијселмер (IJsselmeer). Ијселмер је остатак некадашњег залива Северног мора који је 1932. одвојен насипом дугим 29 km. Најважније ријеке Холандије су Рајна, њен рукавац Вал и река Мас. Ове ријеке теку са истока према Северном мору и деле земљу на сјеверни и јужни дио. Холандија има умјерену приморску климу са хладним љетима и умјереним зимама.
ПРОВИНЦИЈЕ У почетку, 1579, Холандија је била унија седам провинција. Касније су се унији придружиле провинције Северни Брабант и Лимбург. Дренте је признат за посебну провинцију 1839, а доминантна провинција Холандија је 1840. подељена на северну и јужну. Најмлађа провинција Флеволанд је формирана 1986. Од 1. јануара 1986, Холандија је подељена на 12 провинција: Дренте, Флеволанд, Фризија, Хелдерланд, Хронинген, Лимбург, Сjеверни Брабант, Северна Холандија, Оверејсел, Јужна Холандија, Утрехт, Зеланд.
|
|||||||
|
|
|
|
|
|