Prva plemenita istina -- Druga plemenita istina
Treća plemenita istina -- Četvrta plemenita istina
Ovako je govorio Buda, Prosvetljeni: Zahvaljujući nerazumevanju, neshvatanju četiri stvari, morao sam i ja, baš kao i vi, učenici moji, toliko dugo da lutam ovim beskrajnim putem rađanja i preporađanja. A koje su to četiri stvari? To su Plemenita istina o patnji, Plemenita istina o nastanku patnje, Plemenita istina o prestanku patnje i Plemenita istina o Putu koji vodi do prestanka patnje.
Sve dok apsolutno istinito znanje u pogledu ove četiri plemenite istine nije sazrelo u meni, sve dotle nisam bio siguran da li sam postigao konačno prosvetljenje, nenadmašno u čitavom ovom svetu sa svim njegovima nebeskim bićima, zlim duhovima i božanstvima, među svim asketama i monasima, duhovima i ljudima. Ali čim je apsolutno istinito znanje u pogledu ove četiri plemenite istine postalo sasvim jasno u meni, javilo mi se pouzdanje da sam postigao konačno i nenadmašno prosvetljenje.
I otkrio sam tu duboku istinu, tako tešku da je zapazimo, tešku da je razumemo, smirujuću i uzvišenu, koju ne možemo osvojiti pukim razmišljanjem i koja je vidljiva jedino mudrima.
Ovaj svet, međutim, prepustio se zadovoljstvima, ushićen je zadovoljstvima, zaokupljen je zadovoljstvima. Zaista, takva bića teško će razumeti zakon uzročnosti, uslovljenost nastanka svake stvari; neshvatljivo će za njih takođe biti okončanje svega što je nastalo, napuštanje svakog oblika preporađanja, prestanak želje; nevezivanje, utrnuće, Nirvana.
Pa ipak, ima bića u čijim očima je tek malo prašine: ona će biti u stanju da ugledaju ovu istinu.
|
|
|
|
|
|