Ahil

Orfej je bio pjesnik i muzičar u legendama antičke Grčke. Pjesmom je gospodario svim bićima, pripitomljavao je životinje zadivljujući ih, očaravao biljke i kamenje. Orfej nije mogao da podnese smrt svoje žene Euridike, izmolio ju je od bogova iz podzemnog svijeta Hada. Međutim, on se osvrnuo dot je izlazio iz podzemnog sijveta, ne poštujući tako zabranu koja je bila uslov boga. Tada mu je Euridika oteta zauvijek. Orfeja je Zevs ubio gromom ili, po nekom drugom predanju Orfeja su raskomadale Menade, a njegova glava preko vode prenesena do ostrva Lezbos, gdje je davala proročanstva i prenosila odgovor bogova. 

Ahil

Ахилес (гр.Άχιλλεύς) у грчкој митологији син краља Пелеја и богиње Тетиде, главни јунак Илијаде и, уједно, највећи грчки јунак. Борећи се са Тројанцима изгледао је „као пожар у сувој боровој шуми“. Кад му је судбина дала да бира, умjесто дугог и неславног, одлучио се за кратак и славан живот. Убио је у двобоју Хектора, принца Троје, зато што му је овај, прijе тога, убио најбољег пријатеља, Патрокла. U znak revolta, вукао је непријатељев леш око зидова града кроз прашину и стишао се тек када је пред њега дошао стари краљ Пријам, отац Хекторов, да га моли за тijело свог сина.
Пред крај рата погинуо је од отровне стрijеле која га је погодила у пету (његово једино рањиво мjесто), а коју је одапео Парис, Хекторов брат. Пета је била његово једино рањиво мjесто зато што га је његова мајка, Тетида спуштајући га у рijеку Стикс, како би постао непобjедив, држала за пету.
 

 

 

Odisej

Orfej (grčki: Odysseus, latinski: Ulixes), heroj Homerovog epa Odiseja. Po Homeru Odisej je bio kralj Itake, sin Laerta i Antikleje (kćerke Autolika iz Parnasa), Penelopin muž i Telemahov otac. Po drugim predanjima Odisej je Sizifov sin i otac sinova Kirke, Kalipso i drugih nimfi.
Odisej je bio izuzetno mudar, oštrouman, rječit, snalažljiv, hrabar i istrajan. U Ilijadi Odisej je čovjek koji se najbolje snalazi u krizama i odnosima među Grcima i on je odigrao glavnu ulogu u pomirenju Agamemnona i Ahila.
Odisejeva lutanja i povratak svome domu i kraljevstvu su centralna tema Odiseje, epa u 24 poglavlja, a takođe je poznat po prijedlogu da se Troja zauzme lukavstvom pomoću drvenog konja. Poglavlja VI-XIII opisuju njegova lutanja od Troje do Itake: prvo je došao u zemlju Lotofaga gde je s velikom mukom oslobodio svoje drugove koji su pali u letargiju jer su jeli lotos; oslijepio je kiklopa Polifema i pobjegao iz njegove pećine obješen o trbuh ovna; izgubio je 11 od 12 svojih brodova u borbi s ljudožderima Lestrigoncima. Potom je stigao na ostrvo čarobnice Kirke, gde je spasio svoje drugove koje je Kirka pretvorila u svinje. Zatim je posjetio zemlju duhova gdje je razgovarao s Agamemnonovim duhom i saznao od tebanskog proroka Tiresije kako da ublaži Posejdonov bijes. Susreo se sa sirenama, Scilom i Haribdom. Konačno je jedini preživio oluju i stigao na idilično ostrvo nimfe Kalipso.
Poslije dvadeset godina lutanja Odisej se vraća na Itaku gde njegova žena Penelopa i sin Telemah pokušavaju da se odupru mnogobrojnim proscima koji su zauzeli kraljevstvo u njegovom odsustvu. U početku ga je poznao samo vijerni pas i dojilja. Odisej dokazuje svoj identitet – uz pomoć boginje Atine – tako što uspijeva da zategne i odapne strelu iz svog starog luka. Na kraju, uz pomoć Telemaha, ubija Penelopine prosce. Penelopa mu i dalje ne vjeruje ali poslije više iskušavanja konačno ga prihvata kao svog davno izgubljenog muža i kralja Itake.