Horizontal Scroll: Протетске надокнаде
 

 

Недостатак једног или више зуба је веома распрострањена појава, не само код одраслих особа већ и код великог броја дјеце, те због тога представљају значајан проблем савремене стоматологије. Крезубост је синдром зуба који карактерише губитак сталних зуба у зубном низу горње или доње вилице. То није болест , већ стање настало као посљедица обољења зуба, потпорног ткива , виличне кости и других ткива усне дупље.

Шта је то што најчешће доводи до губитка зуба?  На првом мјесту каријес, који ако се не санира на вријеме доводи до великих деструкција не само крунице зуба већ и корјена и саме кости, те је тада једини излаз вађење зуба. Затим парадонтопатије, које довиде до лабављења и клаћења, а на крају и испадања зуба. Различите повреде зуба и вилица такође узрокују њихов губитак. Поремећаји у развоју, као што су поремећаји ницања сталних зуба и  непрвилности у броју зуба, су још један у низу фактора који могу да услове недостатке зуба. Но без обзира како је губитак настао, посљедице су у суштини увијек исте.

Недостатак зуба условљава помјерање преостлих зуба према безубом пољу: њихово нагињање према празном простору па чак и хоризонтално помјерање у тај простор, затим обртање зуба око уздужне осовине као и „ испливавање  зуба према безубом пољу супротне вилице.Све ово условљава промјену у односу између вилица што касније доводи до промmetalo-keramički most - šemaјене и болова у самом виличном зглобу. Губитак зуба условљава и сметње у жвакању, гутању, говору поготово када је у питању недостатак предњих зуба, као и естетске сметње.

Због свега наведеног адекватна терапија крезубости је од изузетног значаја, а захваљујући савременим материјалима она је и изузетно успјешна.

Изгубљење зубе змјењују протетске надокнаде које могу бити фиксне и мобилне.

Фиксне надокнаде се не ваде из уста, а у зависности од тога колико зуба надокнађују дијеле се на крунице (када недостају појединачни зуби) и мостове ( када недостаје више зуба у низу). Крунице и мостови се израђују од метала на који се наноси висококвлитетна керамика, а облик и боја им се подешавају индивидуално, спрам преосталих зуба. Такође днас постоји и безметална креамика (на цирконијум основи) која своијм квалитетом и естетским особинма задовољава и највишље критеријуме.

 

 

skeletirana parcijalna proteza - šemaС друге стране мобилне тј. покретне надокнаде познате ко протезе , се ваде из уста пацијента, а могу бити тотлне ( када недостају сви зуби у вилици ) и парцијлне ( када недостје неколико зуба ). Парцијалних протеза има неколико врста. Оне могу бити плочасте које се израђују од акрилата и по савременим схватањима спадају у привремене надокнаде јер се послије највише три до четири године морају мијењати. Друга врста су парцијалне скелетиране спадају у трајне надокнаде. Такође постоје и тзв.  Валпласт протезе које се израђују од нових савитљивих, самим тим несаломљивих пластичних материјала: много су тање и лакше за ношење те их пацијенти добро прихватају. Данас, најзначајније мјесто, што се протеза тиче заузимају протезе на имплантима које не само да су најбоље са физиолошког и функционалног апсекта већ и што се естетских особина тиче, а пацијентима пружају најбољи и најсигурнији осјећај. Која ће  се од ових протетских надокнада примјенити  зависи од клиничке слике крезубости што значи најприје од броја и распореда преосталих зуба, али и од стања безубог гребена па се зато одређује за сваког пацијента посебно , након детаљног стоматолошког прегледа. Али такође и од финнсијког стања пацијента, пођто су ове посљесње веома скупе.

 

 

Парцијалне плочасте протезе

 

 

Једна од најчешће коришћених протетских  надокнда међу нашом популацијом јесте парцијална протеза.

Шта је запрво парцијална протеза?  То је зубна протеза која надокнађује један или више (али не све) изгубљених зуба и њихове потпорне структуре ( десни и виличну кост ), ослањајући се при томе на преостале природне зубе и њихову околину. Све протезе се израђују као мобилне , што значи да се могу и морају вадити из уста првенствено ради правилног одржавања оралне хигијене.

Које све врсте парцијалних протеза постоје?

Најстарије и најдуже коришћене су свакако парцијалне плочасте протезе. Њима се надокнађују изгубљени зуби и потрошена вилична кост и тако се поново успостављају нормални односи између горње и доње вилице, као и нормална функција зуба и уста. Састоји се од три основна дијела: први је дио који належе на виличну кост и надокнађује њен изгубљен дио, а изрђије се од акрилата: затим вјештачки зуби који се уграђују у акрилат: и на крају дио који везује протезу за преостале природне зубе што су  виличне кукице.

Зашто и када се израђују ове протезе?

Све врсте парцијалних протеза па тако и ова, правасходно се раде када из било ког разлога није могуће урадити фиксну надокнаду тј. мост (нема довољно зуба у вилици-терминална безубост, зуби су парадонтопатични, а кост ресорбована, финансијски разлози...). Такође се израђују да би се спријечио поремећај положаја зуба у зубном низу  који теже да се нагињу односно испливавају према безубим предјелима, затим да би се спријечила промјена односа у положају доње вилице према горњој и тако очувала функција виличног зглоба јер због поремећене висине загрижаја долази до појаве болова и других сметњи у зглобу, да би се заштитила мека и коштана ткива безубих дијелова, као и да би се очубао изворни изглед лица и тако спријечили могући психички поремећаји који би настали због губитка зуба.

Поред свих ових повољних ефената који се могу остварити плочастим парцијалним протезама, мора се нагласити да њихова израда носи у себи и одређене ризике, те се у савременој стоматологији оне сматрају само привременим рјешењем које се користе док се не стекну услови за израду бољих и квалитетнијих протетских надокнада.

Наиме , плочаста протеза није у стању равномјерно да преноси силе жвакања те тако оштећује преостале природне зубе и кост вилице скраћујући њихов вијек трајања. Исто тако има врло скромне могућности за борбу против сила које теже да изврћу или хоризонтлно помјерју протезу што је чини недовољно стабилном. Жичане кукице за кратко вријеме оштећују природне зубе на које се наслањају изазивајући прво чешћу појаву каријеса, а сталним кретањем по зубу доводе и до повлачења десни и појаве парадонтопатије. По димензијма је много већа и дебља у односу на друге врсте прцијлних протеза тако да је и период навикавања пацијента на ношење протезе дужи и тежи ,а ни естетски критеријуми нису у потпуности задовољени.

Због свег овог у стоматолошкој протетици много значајније мјесто заузимају фиксне надокнаде (кермичке крунице и мостови ), затим парцијална скелетирана протеза која има у основи метални скелет, и тзв. Валпласт протеза израђен од термопластичног најлона, која има изузетне не само физичке и функционалне већ и естетске особине.

 

 

НАЗАД