Вађење зуба представља скуп поступака којима се зуб одваја од зубне чашице и уклања из ње. Обзиром да је зуб многобројним влакнима чврсто везан за виличну  кост, вађење неминовно  подразумјева, поред правилне технике и примјену силе. Оно што је битно јесте да та сила мора да буде одговарајуће јачине и правилно   усмјерена да би се спријечило било какво оштећење кости. Због тога се током вађења, поготово вишекруних зуба, примјењују различите  методе као што је нпр.  Пресјецање корјенова-сепрација јер се на тај начин олакшава њихово вађење и чува вилична кост.

У току једне посјете може се извадити један или више зуба. Процјена тога је индивидуална и зависи од ситуације у устима, али и од спремности пацијента за сарадњу.

Након вађења зуба у устима остаје отворена рана која лагано зараста. Само зарастање пролази кроз неколико фаза, а за пацијента је веома значајно да буде упознат са оним што може да види у рани.

Непосредно послије вађења , након престанка крварења , у рани се формира крвни угрушак. Он је црвене боје и благо еластичан. У том периоду забрањено је испирање уста јер то може да доведе до испадања угрушка што проузрокује болове у рани и поновно крварење. Након 2-3 дана горња површина угрушка постаје бјеличаста због таложења фибрина што је нормалан процес зарастања, а не гнојење ране што пацијетне обично збуњује и плаши. Послије 3-4 дана почињу да се стварају нови крвни судови да би послије 2 недеље рана била прекривена новом слузокожом. Зарастање и обнављање кости траје најдуже, тако да је потребо 4-6 мјесеци да би се тај процес завршио.

Веомa честа појава посебно у данашње вријеме је потпуна или дјеломична немогућност ницања зуба, најчешће умњака, зуба који се посљедњи појављују у устима ( између 18-25 године живота ) . Разлози за то су несразмјерна величина зуба и вилица ( недосаттак простора ) или неправилан положај клице умњака те немогућност избијања због неповољног правца ницања.

Најчешће врсте импакција зуба које се срећу код пацијената су :

-вертикална,хоризонтална и ангулaрна у завсиности од положаја неизниклог зуба.

 Вертикална---хоризонтална---ангуларна

Посљедице оваквих стања су: болови унутар кости , развој коштаних инфекција и могућност оштећења корјена сусједног зуба, посебно код хоризонтлног и ангуларног типа импакције. Само  на основу рендгенског снимка могуће је одредити о којој врсти импакције се ради. Импакција може бити и дјеломична када се само дио зубне кринице налази у устима , а остатак је  прекривен деснима. У том случају постоји простор између крунице и зубног меса у ком се задржава храна, што доводи до инфекције и има за посљедицу појаву болова, отока и немогућност потпуног отварања уста.

-дјеломична импакција-

Поступак вађења неизниклог зуба :

1.       1. одређивање положаја неизниклог зуба

2.       2.  одизање меког ткива

3.       3.  уклањање кости рди приступања круници зуба

4.       4.  вађење зуба у цјелини или дио по дио

5.       5. зашивање ране

Ова процедура је неопходна само у случајевима само у случају када вам ваш умњак ствар проблеме или ваш љекар процјени да ће се они јавити у будућности. Превентивну екстракцију треба извршити када постоје ортодонтски разлози или у случају очите пријетње за други молар.Није препоручљиво радити у акутној фази(када постоји оток).

НАЗАД