Bitka kod Gaugamele odigrala se 1. oktobra 331. p. n. e. izmedju makedonsko-grcke vojske pod komandom Aleksandra Makedonskog i persijske vojske pod komandom Darija III. Aleksandar Makedonski je odneo pobedu nad daleko brojnijom persijskom vojskom. Posle bitke Aleksandar Makedonski je zauzeo Vavilon, Suzu i samu prestonicu Persije, Persepolis.Posle bitke kod Isa, Aleksandar Makedonski je zauzeo obalu Mediterana i Egipat. Onda je krenuo prema srcu Persijskog carstva. Presao je Tigar i Eufrat bez otpora.Darije III kao teren za obracun sa Aleksandrom je odabrao ravnicu, da moze razviti svoju vojsku i time iskoristiti brojcanu nadmoc.Gde je bila Gaugamela ne zna se tacno. Pretpostavlja se da je Gaugamela bila istocno od Mosula u danasnjem Iraku.Makedonci i Grci su imali 7.500 konjanika i 40.000 vojnika pesadije. Persijanci su imali 20.000 konjanika, 230.000 vojnika pesadije, cak i ratne slonove. Pravi brojevi nisu poznati, ali Persijanci su imali daleko vise vojske.Darije III je regrutovao najbolje konjanike po svim satrapijama, a posebno poznate skitske konjanike. Pripremio je i skitske borne kocije, te 50 slonova sa indijskim bornim kocijama. Pre bitke Persijanci je ocistili teren od vegetacije, da bi povecali efikasnost bornih kocija.Darije III postavlja se u sredisnji deo sa najboljom pesadijom . Sa njegove desne strane bila je konjica, grcki placenici i persijska konjicka garda. U centar desne strane postavio je persijske besmrtnike, indijsku konjicu i mardijanske strelce.

Na oba krila bila je konjica. Besus je komandovao levim krilom sa Baktrijancima i vecim delom konjice iz raznih satrapija, te Skitima. Borne kocije su postavljene ispred sa malom grupom Baktrijanaca. Mazeus je komandovao desnim krilom sa konjicom iz raznih satrapija. Konjica desnog krila je bila velicine cele Aleksandrove konjice, ali ipak manje brojna od konjice leve strane. Konjica iz Jermenije i Kapodokije postavljena je ispred ostalih konjickih jedinica, da bi predvodili napad.Makedonci su bili podeljeni na dva dela. Desna strana je bila pod direktnom Aleksandrovom komandom, a leva pod komandom Parmeniona.Elitna teska konjica je bila ujedno i garda i najofanzivniji deo Aleksandrove vojske. Aleksandar se u bitkama nalazio uglavnom uz njih i s njima je vrsio direktne proboje u obliku klina.I ovaj put je bio sa njima. Sa njima je bila makedonska laka konjica.Placenicka konjica je bila podeljena u dve grupe, sa veteranima na desnom krilu, a ostatak je bio postavljen ispred agrijanskih i makedonskih strelaca postavljenih blizu falange. Parmenion je bio postavljen levo sa tesalijskim i grckim placenicima te tracanskim konjanicima. Oni su trebali povuci i dovoljno dugo izdrzati udar persijske desne strane, dok Aleksandar na desnom krilu izvede odlucan udar. Na desnom kraju makedonskog centra nalazili su se pladjenici sa Krita. Iza njih bili jsu ahajski placenici i tesalijska konjica pod komandom Filipa. Na desno je bio drugi deo grcke konjice. Onda je dolazila falanga, koja je bila postavljena u dve linije. Posto su Persijanci imali nekoliko puta vise konjice, koja se protezala duz dva kilometra, ocekivalo se da ce Makedonci biti opkoljeni sa strana konjicom. Zato je bilo nuzno da makedonska druga linija, sastavljena od placenika udari i resava probleme opkoljavanja.

Tokom bitke Aleksandar Makedonski je koristio jedinstvenu strategiju, koja je ponovljena samo nekoliko puta u istoriji. Plan mu je bio da navuce na bokove sto vise persijske konjice. Cilj je bio da se stvori razmak unutar neprijateljskih linija dovoljan za odlucan udar na Darija prema centru. To je zahtevalo odlicnu sinhronizaciju i manevrisanje.Makedonci su krenuli napred sa krilima pod 45 stepeni unatrag, sa ciljem da navuku persijsku konjicu da napadne. U isto vreme su se lagano kretali udesno. Aleksandar je prisilio Darija da prvi napadne, iako Darije, poucen bitkom kod Isa protiv slicne formacije, nije zelio prvi da napadne. Prisiljen Darije ipak napada prvi.Darije koristi borne kocije, ali neke od njih su presretnute. Makedonci su specijalno vezbali taktiku da udare sa strane borne kocije. Prve linije bi se izmakle, otvarajuci prazninu, a konj bi odbio da ide na koplja prve linije i usao bi u prazninu, koja je bila misolovka.Dok su se Persijanci razvukli siroko na makedonske bokove, dotle Aleksandar dovlaci pozadinsku gardu. Dok je Aleksandar slao zadnje rezerve u bitku dotle Persijanci razvlacenjem stvaraju mali otvor izmedju Besusovog levog krila i Darijevog cenra. Aleksandar se priprema za odlucan udarac. Manevriranjem od jedinica formira veliki klin sa njim na celu. Iza njega su bile jedinice garde sa svim bataljonima falange, koje je mogao izvuci iz bitke. To su bile lake trupe. Taj veliki klin zabija se u oslabljeni persijski centar i izbacuje Darijevu gardu i grcke placenike. Besus na levo biva odsecen od Darija i bojeci se klina pocinje povlaciti trupe. Darije time dolazi u opasnost da sam bude odsecen. Prema vecini prica Darije ne izdrzava nego bezi, a ostali ga slede.

Aleksandar je mogao da juri za Darijem, ali dobija ocajnicki poziv od Parmeniona sa levog krila. Aleksandar je bio postavljen pred dilemu. Aleksandar je mogao ganjati Darija, ali time izgubiti armiju. S druge strane vracanjem na levo pomaze Parmenionu i spasava armiju. Odlucuje da pomogne Parmenionu, a Darija da proganja kasnije. Otvor se stvorio i izmedju makedonskog centra i levog krila. Persijski i indijski konjanici iz Darijevog centa prodiru. Umesto da udare na pozadinsku falangu ili da udare na Parmeniona sa ledja, oni nastavljaju prema kampu da pljackaju.Kad je probijen persijski centar i kad je video da se povlace Darije i Besus, Mazeus sa desnog krila pocinje povlacenje. Ali tu persijske jedinice zahvata nered dok ih konjicke jedinice napadaju.Posle bitke Aleksandar ide u bezuspesnu poteru za Darijem. U bici je zarobljen ogroman plen, ukljucujuci borne kocije i slonove. Darije bezi sa malim delom vojske. Persijsko carstvo se deli na dva dela. Zapadni deo pada i Aleksandar ga preuzima. Darije trazi od istocnih satrapija da mu ostanu lojalne. Posle bitke Aleksandar Makedonski zauzima Vavilon, Suzu i samu prestolnicu Persije Persepolis.