NAJPOZNATIJE BITKE

Bitka kod Trebije (218. p.n.e.)

Bitka kod rijeke Trebije odigrala se 218.g.p.n.e. Kartaski general Hanibal Barka pri prelaženju Alpa izgubio je gotovo polovicu od 64000 vojnika svoje vojske s kojom je krenuo iz hispanskog grada Sagunta. Razlog tome bila je alpska zima, neprohodni putevi te učestali napadi alpskih plemena. S druge strane, Rim je pripremao golemu vojsku za obranu matičnog poluotoka koja je krenula ususret Hanibalu nakon što je prijašnji rimski odred potučen do nogu kod rijeke Ticino.Dvije vojske susrele su se kod hladne rijeke Trebije. Rimljani su u iščekivanju Hanibala napravili logor s one strane rijeke, ne znajući da ih Hanibal već odavno promatra. U šumama oko rijeke čekali su skriveni elitni afrički konjanici i plaćenička numidska konjica. Upravo su Numiđani prešli rijeku da bi izmamili neprijatelja iz logora. Rimljani, ne sluteći ništa, nasjeli su na zamku te krenuli sa svim raspoloživim snagama preko rijeke. Nakon prelaska, susreli su se s glavnom kartaškom vojskom koja se sastojala od iberskih, libijskih, keltskih i numidskih plaćenika, elitnih afričkih trupa i bojnih slonova. Hanibal, uvidjevši da su Rimljani doveli brojčano dvostruko veću silu, odlučuje da je vrijeme da se konjica skrivena u šumi napokon pojavi. Također pušta u borbu bojne slonove koji, iako su poginuli svi osim jednog, rade priličnu zbrku u rimskim redovima. Kada je konjica napokon došla, Rimljani bivaju opkoljeni pa su se samo neki sretnici uspjeli spasiti od pobjedničkih Kartažana.Bitka kod Trebije predstavlja prvu veliku bitku u Drugom punskom ratu koja je samo uvod u Hanibalove pobjede kod Trazimenskog jezera i Kane.

Bitka kod Trazimenskog jezera (217. p.n.e.)

Bitka kod Trazimenskog jezera odigrala se 24.juna 217. p.n.e. između vojske Kartagine pod Hanibalovom komandom i vojske Rima pod komandom Gaja Flaminija. To je bila jedna od bitaka Drugog punskog rata. Ta bitka je primer najveće i najuspešnije zasede u istoriji ratovanja.Rim je bio alarmiran teškim porazom u bici kod Trebije i senat pravi planove kako da se suoči sa opasnošću. Bili su izabrani novi konzuli za 217. godinu. To su bili Gnej Servilije i Gaj Flaminije. Dve rimske armije su bile poprilično smanjene nakon poraza kod Trebije, pa se regrutuju 4 nove legije, koje se dodeljuju postojećim utanjenim armijama. Posle bitki kod Ticina i Trebije Flaminijeva vojska je krenula južno, da se pripremi za obranu samog Rima. Hanibal je krenuo u istom smeru marširajući većom brzinom tako da je pretekao rimsku vojsku. Flaminije povećava brzinu marširanja da bi zapošeo bitku sa Hanibalom pre nego što on dođe do Rima. Druga Servilijeva vojska kretala se u istom smeru i trebala se spojiti sa Flaminijevom, ali bila je zaostala.Hanibal odlučuje da navuče Flaminijeve odrede u odlučnu bitku pre nego što stigne konzul Servilije sa svojom vojskom. Smatra da će taktikom spržene zemlje navući Flaminija u odlučnu bitku, jer ovaj neće moći gledati takvo uništavanje područja, koje je on dužan da zaštiti. S druge strane takva razaranja pokazuju rimskim saveznicima da je Rim nesposoban da ih zaštiti i time slabe veze Rima i njegovih saveznika. Međutim Flaminije je sedeo pasivno u Arecijumu tokom Hanibalovih pustošenja. Pošto nije mogao navući Flaminija u bitku Hanibal je izveo veliki manevar prolazeći kraj levog Flamenijevog krila i odsekao je Flaminija od Rima. Taj potez je bio veliki udarac za moral rimske vojske. Sedeli su i gledali neprijatelja gde sve uništava, a i nalazi se bliže Rimu nego oni. Flaminije je i dalje ostao pasivan, a Hanibal je krenuo prema Apuliji, nadajući se da će sam Flaminije odabrati mesto bitke.Flaminije je trpio veliku kritiku iz Rima, a i sam se želio što pre osvetiti za razaranja i uničtavanja, pa se odlučuje za bitku protiv Hanibala. Savetnici su ga savetovali da ne žuri, da pričeka Servilija sa njegovom armijom i da dotad vrši iznenadne napade konjicom na isturene delove Hanibalove vojske. Međutim Flaminiju se žurilo da započne bitku.Hanibal je primetio da je Trazimensko jezero predstavlja prikladno mesto za zasedu. Čuo je da je Flaminije krenuo za njim, tako da je počeo sa pripremama za bitku. Primetio je da severno od jezera postoje dobro pošumljena brda, tačno iznad puta na severnom delu jezera. Postavlja logor na jedno brdašce, odakle ima dobar pogled na bilo koga ko dolazi.Gotovo celu noć je pripremao vojsku za bitku. Ispod logora postavlja tešku pešadiju (vojnike iz Iberije, Kelte i Afrikance) na nešto malo uzvišeniji teren, sa koga se mogu sjuriti na Rimljane kada ovi naiđu. Galsku pešadiju i konjicu sakriva po brdima u dubinu šumovitog predela, najbliže mestu gde Rimljani trebaju prvo ući u taj prostor severnog dela jezera. Laku pešadiju postavlja u intervalima po vrhovima sa kojih se vidi ravnica uz jezero. Laka pešadija je time postavljena duž cele ceste sa striktnim naređenjima da budu sakriveni i da čekaju signal za napad. Da bi što bolje zavarao Rimljane Hanibal naređuje svojoj vojsci da zapale te noći logorske vatre na jednom udaljenom području, tako da Rimljani misle da su oni mnogo udaljeniji, nego što stvarno jesu.Sledeće jutro Rimljani su se približavali prema istoku duž severne strane jezera. Spreman i željan bitke Gaj Flaminije je nemilosrdno požurivao svoje vojnike. Kad su Rimljani ušli u dugu, usku i maglovitu dolinu ispod brda na severnoj strani jezera trubama su pozvane skrivene Hanibalove jedinice da napadnu.Od tog trenutka skrivena Kartaginjanska konjica i pešadija iznenada silazi sa okolnih brda, zatvara ulaz u dolinu i napada sa svih strana iznenađene Rimljane. Rimljani nisu imali vremena da se postave u borbene formacije, pa su postali laka meta za Kartaginjane. Rimljani su brzo razbijeni u tri grupe. Najzapadniju grupu je napala konjica i doterala ih do jezera i prisilila da pobegnu u vodu. Onda opkoljavaju druge dve grupacije. Flaminijev centar se dobro držao i dugo borio, ali Hanibalovi Gali su ih sasekli nakon tri sata teške borbe.Tokom tri sata bitke cela rimska armija je uništena. Kada su videli da više nemaju nikakvog izlaza preostali vojnici su se dovukli do šume i kroz šumu su bežali. Samo 6.000 vojnika se izvuklo koristeći šumu i maglu, ali većina je uhvaćena sledećeg dana. Od preostalih 30.000 pola je ubijeno ili se udavilo (uključujući Flaminija) a druga polovina je zarobljena. Hanibalovi gubici nisu bili veći od 1.500 vojnika. Za dan ili dva Hanibal presreće rimsko pojačanje od 4.000 vojnika i uništava ih.Hanibal je u toj bici postigao briljantnu pobedu najvećom zasedom u istoriji. Vesti o rimskom porazu su izazvale paniku u Rimu. Rim je bio u stanju panike nakon ovog teškog poraza. Hanibalu je bio otvoren put na sam Rim. U trenucima takvih kriza bilo je nužno da se proglasi diktator, kome bi se dale sve ovlasti obično oročeno na 6 meseci. Za diktatora je odabran Kvint Fabije Maksim zvan Kunktaktor (čovek koji okleva). Hanibalovi generali su insistirali da se opseda Rim, ali Hanibal nije hteo. Nije imao dovoljno opsadnih sprava, a nije imao ni bazu u centralnoj Italiji. Odlučuje da krene južno, da bi potakao pobunu Grka protiv Rima.

Bitka kod Kane (216.p.n.e.)

Godine 216. p.n.e. Hanibal Barka nakon dve velike pobede protiv Rima, ipak se odluči na pustošenje Italije i čekanje na pojačanja umesto napada na "večni grad". U Rimu se tih godina, muško stanovništvo smanjilo za čak 17 % zbog katastrofalnih poraza koje su doživeli protiv Puna. Uprkos tome, senat je pripremio još jednu vojsku, veću od sve tri prethodne da se obračuna Hanibalovim Kartaginjanima. Ta vojska krenula je prema brdu severozapadno od grada Tarenta zvanom Kana.Vojska koju je Hanibal predvodio sastojala se od Gala, Ibera, Libijaca, Numidjana, Balearaca, Samnita i samih afričkih jedinica. Sve ukupno ih je bilo 50.000 (40.000 pešadije i 10.000 konjanika). Vojska je bila umorna od silnog ratovanja a očekivao ih je još jedan sraz sa Rimljanima. Rimljane su predvodila dva konzula: Terencije Varon i Emilije Paul, a vojska je brojala 80.000 ljudi (74.000 pešaka i samo 6.000 konjanika).Rimljani su, ovaj put uhvatili Kartaginjane na otvorenom, pa Hanibal nije mogao pripremiti novu zamku. Konzuli, međutim, veliku brojčanu nadmoć nisu iskoristili. Mislivši kako pukim brojem vojnika mogu pobediti umorne Pune, dadoše naredbu legijama da napadnu svom snagom. Hanibal šalje 6.000 numidskih konjanika protiv 2.000 italičkih, 4.000 hispanskih i kartaških konjanika protiv jednako toliko rimskih equita. Numiđani lako oteraše Italike u beg i posle toga se prebacuju na desni bok da bi pomogli afričkoj konjici skršiti rimsku pešadiju. Kartaginjanski veterani se dotle prebacuju na bokove i polako formiraju obruč oko 74.000 rimskih pešaka. No, tada Kelti počinju bacati oruže i bežati pred rimskom legijom. Barem su Rimljani mislili da je tako. Keltima je Hanibal unapred rekao da to učine kako bi uvukli Rimljane još nazad, pa nakon bežanja Kelti odjedanput staju, uzimaju pričuvano oružje i napadaju Rimljane (ovo se danas smatra jednim od najboljih taktičkih poteza ikad). Rimljani, iako još uvek nadmoćni, polako počinju panično bežati nazad. Ali, sve je uzalud, jer numidska i afrička konjica na vreme se vraćaju zatvoriti rupu u obruču i tako onemogućiti beg Rimljanima. Nakon toga sledi masakr u kojem je poginulo više od 70.000 rimskih vojnika a preživeli su samo oni koji su se uspeli provući kroz obruč. U ovoj bici takođe je poginuo i velik broj nobila i senatora (oba konzula su takođe poginuli), pa legenda kaže da je Hanibal pokupio sve prstenje od poginulih nobila u jednu košaru i pobacao ih pred kartaginski senat.Ipak, Hanibal nakon ove pobede nije udario na Rim jer nije imao dovoljno opreme ni pojačanja. Takođe, nakon što su Rimljani bili na kolenima posle Kane, makedonski kralj Filip V. pridružio se Hanibalu, ali je odbio poslati pojačanje savezniku jer se bojao da će falange biti stavljene pod zapovedništvo velikog generala a ne Makedonaca.