СПИСАК ВАЖНИЈИХ ЉЕКОВИТИХ БИЉАКА

Босиљак

Босиљак је једногодишња миришљава, зељаста биљка која израсте 30 до 40 центиметара са разгранатом стабљиком. Листови су јајоликог облика на дугим петељкама. Цвјетови су бијели, ружичасти или пурпурни. Цијела биљка има угодан мирис и арому.

Станиште:

Прадомовина босиљка је Индија. Прије око 5500 година познавали су га Египћани, о чему говоре остаци биљака пронађени у гробницама пирамида из тог раздобља. Према неким старим записима, на простор средње Европе су га пренијели монаси у 12. вијеку. На новим просторима врста се одомаћила и узгаја се у вртовима. У јужним дијеловима Европе се може наћи и ван вртова. Биљка је нарочито осјетљива на ниске температуре, а не подноси ни заливање хладном водом.

Љековити дио биљке:

За лијек се употребљава цијела биљка са сјеменом.

Љековито дјеловање:

Босиљак, у народној медицини, има врло широку примјену код лијечења људи и животиња. Примјењује се код лијечења упала (желуца, цријева), код кашља, почетних стања туберкулозе, код болести мокраћних органа (бубрега, бешике). Босиљак се користи за умирење нерава, грчева у желуцу, лакше мокрење, лијечење астме и запаљење бубрега. Користи се, такође, за побољшање апетита и против несанице. До сада утврђиване љековите и дјелотворне материје су: етерична уља, цинеол метил-калавикол, тинол линеол, камфор, један гликозид и кисели сапонин, као и низ још недовољно истражених материја. Босиљак у народној медицини има врло широку примјену код лијечења људи и животиња. Најчешће се примјенјује у облику чајева.