СПИСАК ВАЖНИЈИХ ЉЕКОВИТИХ БИЉАКА

Липа

Липа је велико дрво чије стабло достиже висину од 25 до 30 метара, а старост од неколико стотина година. Плодови су мали орашчићи.

Липов цвијет је благог и пријатног мириса, а слузавог, сладуљавог и помало опорог укуса. У осушеном цвијету има врло мало етеричног уља. Танина највише има у приперку, он даје опорост чају од липе. Липов лист и липова кора такође садрже слузи и остале састојке који се налазе у цвијету, па се за нужду могу употријебити у ту сврху.

Станиште:

Липа расте појединачно по планинама, а људи је саде веома често уз путеве.

Љековити дио биљке:

За лијек се бере цвијет са прецвјеталим листовима (ако је лијепе зелене боје, без рђе). Иначе се беру само цвјетови у вријеме када су се отворили и прије него што остаре и промјене боју. Суше се у хладу, на прозрачном мјесту, најбоље на тавану. Убрани цвјетови сушењем морају задржати своју природну боју и угодан мирис

Љековито дјеловање:

Цвјетови се користе за лијечење прехладе и болести дисајних органа. Поспјешује зној и мокраћу. Липов цвијет се употребљава најчешће у облику чаја, за знојење, пртив грчева и за умиривање болова, као врло благо средство. Користи се и против прехлада, хроничног кашља и пролива, као и за зарастање опекотина и рана. Липов цвијет је најомиљенији народни чај. Препоручује се у лијечењу хроничног кашља, болова код мокрења, умора и преузбуђености. Чисти крв.