Polisaharidi su nastali povezivanjem velikog broja monosaharidnih jedinica glikozadnim vezama.Prema sastavu se dijele na homopolisaharide, koji su izgrađeni od jedne vrste monosaharidnih jedinica, i heteropolisaharide, koji sadrže dve ili više vrsta monosaharidnih jedinica.Polisaharidi se prema svojoj biološkoj funkciji mogu podijeliti na rezervne i strukturne polisaharide.
REZERVNI POLISAHARIDI
Retervni polisaharidi predstavljaju makromolekule u kojima se čuva hemijska energija potrebna živim organizmima.Prednost skladištenja hemijske energije u obliku polisaharida je u tome što se na ovaj način velike količine energije čuvaju u relativno malom broju molekula.Najrasprostranjeniji rezervni polisaharidi su skrob i glikogen.
Skrob je široko rasprostranjen biljni polisaharid a služi kao energetska rezervabiljkama i kao hrana životinjama.Skrob se u biljnim ćelijama nalazi u tzv. skrobnim granulama koje imaju karakterističan oblik i veličinu za svaku vrstu skroba.Prirodni skrob se sastoji iz dve komponente:amilaze i amilopektina.Skrob je homopolisaharid.
Amilaza je linearan molekul sastavljen od 200 do 300 glukoznh jedinica, međusobno povezanih α (1-4) glikozidnom vezom.Kada se amilaza suspenduje u vodi, molekul se uvija u spiralu, pri čemu u svaki navoj ulazi šest glukoznih ostataka.
Amilopektin ima račvastu strukturu.Kod ovog makromolekula za osnovni lanac, koji je izgrađen od α (1-4) glikozidnom vezom povezanih glukoznih ostataka, vezani su bočni nizovi.Bočni nizovi takođe predstavljaju polimere u kojima su glukozne jedinice povezane α (1-4) glikozidnom vezom, a vezani su za osnovni niz α (1-6) glikozidnom vezom.
STRUKTURNI POLISAHARIDI
Strukturni polisaharidi učestvuju u izgradnji ćelijskih struktura.Među njima je najrasprostranjenija celuloza, jer se računa da više od 50% organskog ugljenika u biosferi nalazi u obliku celuloze.Celuloza je homopolisaharid. Sastavljena je iz velikog broja glukoznih ostataka međusobno povezanih β (1-4) glikozidnim vezama. Molekuli celuloze su linearni. Celuloza je nerastvorena u vodi i organskim rastvaračima, slabo je reaktivna, ima veliku mehaničku otpornost. Za čovekov organizam celuloza nije hranjiva jer ljudi ne poseduju enzime koji bi je mogli razložiti do glukoze.
Celuloza je glavni sastojak ćelijskih zidova biljaka. Ova vlakna su "cementirana" sa četiri polimerna materijala : hemicelulozom (heteropolisaharid, sastavljen od D-ksiloze i D-arabinoze), pektinom ( polisaharid, koji sadrži D-glukurunsku kiselinu), ekstenzinom (protein) i ligninom (makromolekul fenolnog karaktera).
 |
 |
 |
 |
 |
 |