ULAZNE I IZLAZNE JEDINICE

 

  Na centralnu jedinicu može se vezati više vrsta izlaznih i ulaznih jedinica. Perfomanse ovih jedinica se stalno menjaju, zbog čega će težište izlaganja biti njihovi zadaci i principi rada.

 Ulazne jedinice

   Pod terminom ulazne jedinice podrazumevaju se uređaji koji služe za unos podataka u računarski sistem na obradu ili čuvanje.

Tastatura

  Najčešći način unosa podataka u računarski sistem je pomoću klasične tastature. Uz pomoć tastature vrši se ručno unošenje slova, specijalnih znakova i brojeva u centralnu jedinicu.  Različite tehnologije izrade tastatura utiču na njihovu cenu, ali im je svima zajedničko da se pritiskom na taster generiše kód koji prezentuje karakter. Na primer, pritisak na dirku obeleženu slovom "A" podrazumeva prenošenje binarnog zapisa 10011000 u računar tako što odgovarajuća elektronska kola generišu niz signala. Uopšteno,  tastatura  predstavlja  elektromehanički  pretvarač  koji mehaničke  pokrete  jednog  tastera (tipke)  ili  kombinacije  više  tastera pretvara u niz električnih impulsa.

  

   Mis

  Miš je ulazna jedinica pomoću koje se selektuju objekti na ekranu monitora i šalju komande računarskom sistemu.  Miš Pozicija miša se prikazuje na ekranu monitora u vidu kursora različitih oblika. Miš obično ima dva ili tri kontrolna dugmeta.

 

   Skener

  Skeneri su uređaji za automatsku digitalizaciju slike ili teksta. Digitalizacija podrazumeva konverziju podataka u grafički prikaz koji se sastoji od niza tačaka čiji je uobičajen naziv bitmap image. Tačnost i gustina tačaka zavise od rezolucije skenera.

   Monitor

 Monitor je uređaj za prikazivanje slike i služi za komunikaciju korisnika  sa  računarom  tako  što  prikazuje  rezultate  obrade  podataka. Drugim rečima, možemo da kažemo da monitor predstavlja interfejs između računara i korisnika. Monitor se u računarski sistem povezuje pomoću grafičke (video) karte koja kontroliše signale koje računar šalje monitoru. Ekran monitora čini sistem malih tačaka - piksela. Svaki karakter ili grafički prikaz na ekranu monitora je "konstruisan" od piksela. Jasnoća prikaza na ekranu zavisi od kvalitata monitora i kapaciteta grafičke karte. Faktori kvaliteta monitora, od kojih zavisi i njegova cena su:

• veličina ekrana,

• rezolucija slike,

• minimalna veličina piksela,

• vertikalna frekvencija,

• horizontalna frekvencija.

  Veličina ekrana se određuje dužinom njegove dijagonale i izražava se u mernoj jedinici inč. Tako postoje ekrani od 15", 17", 19", 21", pri čemu je 1 inč=2.54cm. U zavisnosti od upotrebljene tehnologije izrade ekrana, razlikujemo dve osnovne vrste monitora: CRT i TFT monitore

 

  Rezolucija slike na ekranu monitora izražava se brojem prikazanih tačaka - piksela raspoređenih po širini i dužini ekrana. Na primer, rezolucija 1600x1200 znači da monitor može da prikaže sliku u 1600 redova sa po 1200 tačaka u svakom redu. Minimalna veličina piksela takođe predstavlja bitnu karakteristiku ekrana monitora. Slika na ekranu monitora sastoji se od velikog broja tačaka koje su raspoređene u redove. Broj tačaka je određen rezolucijom slike koju monitor može da prikaže. Veličina rezolucije zavisi od veličine piksela. Minimalna veličina piksela kod savremenih monitora je oko 0.25 mm što zavisi od veličine ekrana i maksimalne rezolucije. Jasno je da tačka mora biti manja da bi rezolucija bila veća kod istih dimenzija ekrana. Vertikalna frekvencija predstavlja broj koji pokazuje koliko puta u sekundi se iscrta slika na ekranu. Izražena je u hercima u sekundi. To znači da će slika biti stabilnija, sa manje treptaja, što je frekvencija veća. Kod savremenih monitora kreće se od 55-160 Hz. Horizontalna frekvencija je brzina kojom elektronski mlaz ili snop iscrtava linije ili redove tačaka-piksela, a izražava se u kilohercima u sekundi.

   Stampac

  Štampač je izlazni uređaj koji rezultate obrade iscrtava na papiru ili nekom drugom medijumu (folije i slično) za razliku od monitora koji ostavlja samo privremeni vizuelni trag rezultata rada. Podela štampača može da se izvrši prema tehnologiji stvaranja otiska. Razlike  u  tehnologiji  stvaranja  otiska  dovode  do  razlika  u  njihovim mogućnostima:   kvalitetu   i   brzini   stvaranja   otiska,   pouzdanosti, ekonomičnosti i ceni.

  Matrični štampači su najjednostavniji i najeftiniji štampači. Ovi štampači znakove ispisuju udaranjem iglica preko osenčane trake u papir. Postoje matrični štampači formata A4 i A3 i to tipa 9-pinski, odnosno 24- pinski koji se međusobno razlikuju po broju iglica na glavi štampača koje se koriste za stvaranje otisaka na papiru. Kvalitetniji otisak daju 24-iglični (24- pinski)  štampači,  uz  približnu  cenu  u  odnosu  na 9-pinske  štampače. Stvaranje buke pri štampanju, mala brzina rada i nekvalitetan otisak su glavni nedostaci matričnih štampača. Najčešće se koriste kao štampači za servise knjigovodstva i kao kasa-blok štampači.

  Ink-jet štampači tekst ili sliku kreiraju na sličan način kao i matrični, odnosno na glavi štampača se nalaze male rupice kroz koje se na papir ubrizgava mastilo. Postoje crno-beli i kolor ink-jet štampači koji koriste tri ili četiri glave sa mlaznicama za tri boje. Ovi štampači se i po ceni i po kvalitetu štampe nalaze između matričnih i laserskih štampača.

  Laserski  štampači  rade  na  principu  ispisivanja  znakova  u poluprovodničkom bubnju. Bubanj se okreće uz posudu sa finim crnim prahom (toner) koja se utiskuje na površinama koje su osvetljene odnosno pritisnute od strane laserskog zraka. Papir koji prolazi, preuzima čestice tonera sa bubnja, dok na izlazu prolazi između zagrejanih valjaka tako da se čestice praha trajno zapeku u papir. Cena im je značajno veća u odnosu na matrične i ink-jet štampače, ali su im i brzina i kvalitet štampe neuporedivo bolji, zbog čega su sve više u upotrebi.
 
 
 

<<PRETHODNA  SLEDECA>>