Гоја је
почео своје умјетничко образвање са Хозеом Лусаном и Мартинесом, локалним
умјетником који је студирао у Напуљу. Врло брзо одлази у Мадрид да ради као
помоћник дворског сликара Франсиска Бајеуа. У Рим одлази 1771. године како би
наставио своје умјетничке студије, али се исте године враћа у Сарагосу, гдје
добија прву значајнију наруџбу за израду фрески у локалној катедрали. На тим
фрескама ради са прекидима сљедећих десетак година. Ове и друге религиозне слике
из тог периода у Сарагоси, карактерише барокни и рококо стил, тада предоминантан
у Шпанији, резултат утицаја венецијанског сликара Ђованија Батисте Тијепола,
који је живио и стварао у Мадриду посљедњих осам година свога живота. 1773. Гоја
жени сестру Франсиска Бајеуа.Гојина каријера на двору почиње 1775. године, када слика серију од 60 прелиминарних студија, за Краљевску фабрику таписерије - Света Барбара (Real fabrica de tapices, Santa Barbara). Рађене на подлогама платана малих димензија, али и на картонима, мотиви ових композиција су призори тадашњег живота, аристократских и народних догађаја и обичаја, које Гоја ствара под надзором њемачког неокласицисте, Антона Рафаела Менгса. Менгс је послије Тијеполове смрти, постао умјетнички директор шпанског двора. У тим првим Гојиним дјелима за Краљевску фабрику таписерије, утицај Тијеполовог декоративног стила се комплементује учењима Менгса, нарочито инсистирање на једноставности композиције. У онима које ради у наредном периоду, примјећује се прогресивно удаљавање од умјетничких традиција које долазе изван Шпаније и развој властитог стила, као посљедица студија дјела сликара Дијега Веласкеза, која су се тада налазила у краљевској ризници. Гоја студира Веласкеза преко слободних копија његових дјела користећи се различитим техникама графике. Много касније, у својим списима биљежи: „Признајем само три мајстора: Веласкеза, Рембранта и поврх свега природу“. Рембрантове графике су за Гоју биле извор инспирације у његовим каснијим цртежима и графикама, док су му слике Веласкеза показале пут према студији природе и откриле тајне ликовног језика реализма.
1780. године Гоја је изабран за члана Краљевске академије Сан Фернандо у Мадриду. Као услов за приступ Академији, Гоја прилаже слику религиозне тематике, Христ на крсту (Cristo en la Crúz), конвенционалне и једноставне композиције под Менгсовим утицајем, али са натуралистичким третманом фигуре, који подсјећа на онај у Веласкезовој слици са истим именом и тематиком. 1785. године постаје помоћник директора Академије (одсјек за сликарство), а већ наредне, главни сликар краља Карлоса III. У деценији која слиједи слика многобројне портрете дворских чиновника и чланова шпанске аристократије, представљајући их у конвенционалним позама, карактеристичним за сликарство 18. вијека.
