Istorija Grcke: 

Pocetak evropske istorije, kada su kraljevstva i carstva civilizacija na Orijentu cvetala i propadala, pocinje dolaskom Grka. Prvi, stidljivi koraci ka usponu, od primitivne kulture do vrhunske civilizacije, ucinjeni su na prostoru Egeja u toku Bronzanog doba(2800-1100 p. n. e.). Bilo je to doba trgovine i komunikacije medju narodima u kome je uglavnom vladao mir, koji bi povremeno bio prekidan krvavim ratovima. Oblast Egeja imala je kljucnu poziciju pri svakoj trgovini medju narodima koji su dolazili sa severa iz Male Azije ili Severne Afrike tokom 2. i 3. milenijuma p. n. e. Celokupna egejska civilizacija bila je zasnovana na vojno pomorskoj moci i trgovini. Stanovnici starog sveta preneli su svoju trgovinu na ostrva i priobalno podrucje Egeja, a samim tim su doprineli povecanju materijalnog bogatstva.Krit je bio u stalnoj trgovackoj vezi sa ostatkom Egeja gde su izrastale nove, male, nezavisne civilizacije, od kojih je Kikladska bila najznacajnija. Grupa Kikladskih ostrva je bila isuvise mala da bi mogla primiti veliki broj stanovnika, medjutim bogatstvo minerala i metala uz izuzetno povoljan geografski polozaj, dodelio je ostrvima veoma vaznu ulogu tokom ranog bronzanog doba.

Zavisno od mesta razvitka egejskih civilizacija ili u zavisnosti od odredjenih karakteristicnih arheoloskih ostataka, dobile su ime,Minojska po Kritskom legendarnom kralju Minoju;Kikladska po grupi ostrva;Mikenska po gradu Mikeni. Postojala je i Trojanska civilizacija, u regionu Troje, na severozapadu Male Azije. Dolaskom Doraca sa severa Bronzano doba se zavrsava svuda izmedju 1100. i 1000. godine p. n. e. Njihov dolazak je predstavljao poslednji udarac mikenskoj civilizaciji. U medjuvremenu Pelazgi i  Jonjani napustaju kontinentalni deo Grcke pod pritiskom Dorana osvojivsi Peloponez. Presli su more  i nastanili se na sevrnim egejskim ostrvima i duz maloazijske obale. Tu su izrasli veliki gradovi koji su vec od 7. i 6. veka p. n. e. postali centri brilijantnih civilizacija.

Medju bogatim gradovima izdvajali su se Klazomenea,Alikarnasos,Kolofon,Smirna,Fokea,Samos,Efes i iznad svih Milet.Oni su bili kolevka nauke i filozofije i prvi gradovi koji su se razvili u gradove-drzave. Pre nego sto su potpali pod vlast Lidijaca i Persijanaca, pomogli su da se oblasti Mediteranskog i Crnog mora otvore uticaju grcke civilizacije. Krajem tog perioda (6. vek p. n. e.) pojavljuju se dve suparnicke sile,Sparta i Atina.Sparta (lokalni naziv - Λακεδαιμων) je bila najmocnija vojna drzava u Staroj Grckoj pre uspona Atine posle Persijskog rata.U pocetku,Sparta i Atina su bili saveznici, ali su uskoro postali rivali.                   

Sa pojavom Homera i njegovih epova-Ilijade i Odiseje, Grcka ide ka novom dobu ubrzanog napretka koji ju je uveo u period danas poznat kao klasicno doba (500-323. g. p. n. e.). To je period koji je iza sebe ostavio najpoznatije spomenike i relikvije.Homer(grc.) je polulegendarni anticki-grcki pesnik koji je, po nekim pretpostavkama, ziveo krajem 8. ili u 7. veku stare ere, cije je delo ostavilo neizbrisiv trag na razvoj zapadne civilizacije.