Camille Pissarro (1830-1903)
Edouar Manet (1832-1883)
Mary Cassatt (1845-1926)
Edger Degas (1834-1917)
Claude-Oscar Monet (1840-1926)
Pierre-Auguste Renoir (1841-1919)
Camille
Jacob Pissarro je rodjen u Charlotte Amalie, St. Thomas od oca Abraham
Pissarro-a i majke Rachel Pomie. Pissarro je živeo u St. Thomasu do svoje
dvanaeste godine, kada odlazi u Pariz na školovanje. Vratio se u St. Thomas,
gde svoje slobodno vreme provodi crtajući. 1852. godine putovao je u Venecuelu
sa danskim umetnikom Fritz Melbyem. 1855. godine odlazi u Pariz gde studira sa
framcuskim slikarom pejzaža Jean-Baptiste Camille Corot.
Camille Pissarro je bio oženjen sa Julie Vellay,
koja je bila mnogo mlađa od njega. Oni su se venčali deset godina nakon što su
se upoznali. Imali su osmoro dece, jedno je umrlo pri rođenju, ćerka kada je
imala devet godina, a sin kada je postao punoletan.
Poznat kao "otac impresionizma", on je slikao život
francuskog naroda, pretežno seljake i radnike na polju. U Parizu je predavao, a
među učenicima su bili i kalifornijski impresionista Lucy Bacon, kao i Paul
Cezanne i Paul Gauguin.
Kao mlađi impresionista, Pissarro je izlagao na svih
osam izložbi impresionista. Dok je Monet glavni praktičar impresionizma, Pissarro je glavni u razvoju impresionističke teorije.
Pissarro je osećao
potrebu da stvori nove forme slikanja, tako da je u periodu od 1885.-1890.
slikao neo-impresionistički, ali se pri kraju svog života vratio impresionizmu.
Marta 1893.godine Pariska galerija Durand Ruen je
organizovala veliku izložbu, gde je prikazala 46 Pissarrovih radova i 55 radova
Antonio de La Gandara. Kritičari su podržavali Gandara dok su za dela Pissarra
pokazali manje entuzijazma.
Pissarro je umro 13. novembra 1903. godine u Eragny
sur Epte a sahranjen je u Parizu.
Za života Camille Pissarro je prodao nekoliko svojih
slika.
Eduar
Mane (1832-1883), bio je francuski slikar čiji je rad inspirisao impresioniste,
ali on sam je odbio da se svrsta u same okvire impresionizma. Njegov veliki
uticaj na francusku umetnost, i generalno na razvoj moderne umetnosti, formiran
je zahvaljujući njegovom portretisanju svakodnevice, upotrebom jednostavnih i
jasnih boja i žive slikarske tehnike.
Rođen je u Parizu, 23. januara 1832. Bio je sin
visokog zvaničnika francuske Vlade. Kako bi izbegao studije prava po očevoj
želji, pobegao je na more. Potom je studirao u Parizu kao učenik francuskog
akademskog slikara Tomasa Kutura, i zatim posetio Nemačku, Italiju, Holandiju,
Španiju i proučavao slike starih majstora. Holandski slikar Frans Hals, španski
Dijego Velaskez i Francisko de Goja imali su presudnog uticaja na njegov
stil.Mane je počeo da slika svakodnevne subjekte, žanrovski, kao što su bili
portreti starih prosjaka, uličnih mangupa, ljudi u kafeima, ili scene španskih
koridskih borbi. Usvojio je direktnu, smelu slikarsku tehniku u svom
realističnom tretmanu materije subjekta. Godine 1863. njegova čuvena slika "Doručak
na travi" (danas se nalazi u muzeju d'Orso u Parizu), prikazana je u "Salonu
odbačenih", novom izložbenom prostoru koji je otvorio Napoleon III, kao odgovor
na protest umetnika koji su odbijeni u zvaničnom Salonu. Ovo Maneovo platno koje
portretiše piknik u šumi koje uključuje i nagu žensku figuru u sedećem položaju
u društvu dva obučena muškarca, privuklo je momentalno ogromnu pažnju, ali je
bukvalno bilo diskreditovano od strane kritike. Mane biva proglašen od strane
mladih umetnika vođom, i postaje centralna figura u sporu između akademskog
slikarstva sa jedne, i buntovničke umetničke grupe iz tog vremena, sa druge
strane.
Mane ipak postaje priznat od strane zvaničnog Salona 1864. godine, koji
mu priznaje dve slike, i 1865. godine on izlaže "Olimpiju", portret nage žene
baziran na Titanovoj prikazi Venere. Ova slika ponovo izaziva veliku pažnju, i
protest akademskih krugova zbog takozvanog "neortodoksnog realizma".Francuski
pisac, Emil Zola je 1866. godine dao vrlo pozitivne kritike na Maneovu umetnost
u francuskom listu "Figaro", i ubrzo je postao Maneov bliski prijatelj. Ubrzo mu
se pridružila i grupa mladih francuskih impresionista - Edgar Degas, Klod Mone,
Ogist Renoar, Alfred Sisli, Kamil Pisaro i Pol Sezan, koji su bili inspirisani
Maneovom umetnošću, i koji je za uzvrat, uticao na njih u upotrebi svetlijih
boja i naglašavanju efekata svetlosti. Mane je služio kao oficir u francuskoj
vojsci od 1870 - 1871. tokom francusko - pruskog rata. Umetničko priznanje je
dobio tek u kasnim godinama, kada su njegovi portreti postali siroko trazeni.
Jedna od njegovih poslednjih slika, izložena je u Salonu 1882. i njegov stari
prijatelj koji je u to vreme bio ministar Primenjenih umetnosti mu je dodelio
Orden legije časti. Mane je umro u Parizu 30. aprila 1883. godine. Ostavio je
pored mnogobrojnih akvarela i pastela, 420 ulja na platnu.
Mary
Cassatt je rođena u Allegheny City u Pensilvaniji kao ćerka uspešnih biznismena.
Cassatt je rasla u okolini gde je obrazovanje bilo veoma važno. Njeni roditelji
su smatrali da će putovanjem naučiti mnogo stvari, tako da je Mary pre nego što
je napunila 10 godina, posetila mnoge gradove Evrope, uključujući London, Pariz
i Berlin. Uprkos
protivljenju roditelja da postane profesionalni umetnik, Mary upisuje studije
slikanja na Pennsylvania Academy of the Arts u Filadelfiji.
(1861-1865). 1866. godine nastavlja učenje u Parizu.
Vrativši se u Ameriku, po izbijanju
francusko-pruskog rata, živi sa porodicom. U malom gradu, bilo je veoma teško da
nađe modele za slikanje. Njen otac poštujući njeno opredeljenje, daje joj novac
za njene osnovne potrebe ali ne i za slikanje. Po dobijanju novca od nadbiskupa
Pidsburga, koji je je otkupio njene slike koje je slikala u Italiji, 1871.
godine vraća se u Evropu.
1874. godine srela je Edger Degas-a i on je pozvao
da izlaže sa impresionistima. Kao aktivan član impresionističkog kruga do 1886.
godine ona ostaje prijatelj sa Degas-om i Berthe Morisot-om.
Ubrzo posle njenog trijumfa sa
impresionistima, Cassatt ostavlja slikanje da bi čuvala svoju majku i sestru,
koje su se razbolele po dolasku u Pariz 1877. godine. Sestra joj umire 1882.
godine, majka joj se oporavlja od bolesti, tako da Cassatt nastavlja da slika.
Njen stil je napredovao. Ona eksperimentiše
sa raznim tehnikama slikanja. Na njenim slikama su često prikazane dnevne
obaveze majki sa malom decom kao i svakodnevni domaći ženski poslovi.Posle smrti
njenog brata Aleksandra 1906. godine nije slikala do 1912. godine.
Dijagnoze lekara da boluje od dijabetisa, reumatizma,
neuralgije i katarakte nisu je slomile, već je nastavila sa radom,
ali je 1914.
godine prestala da slika jer je počela da gubi vid.
Umrla je 14. juna 1926. godine, u mestu Chateau de
Beaufresne, u blizini Pariza.
Rodjen je u Parizu 19. jula
1834. Njegov otac čovek, plemićkog porekla, za vreme revolucije u Francuskoj
seli se u Napulj i vraća se kasnije u Pariz da bi radio kao upravnik u nekoj
banci. 1855. godine Degas napušta studiranje prava i posvećuje se slikarstvu.
Primljen je u "Ecole des Beaux-Arts" školu, a pre toga je išao na akademiju
Luois Lamothe. Negde između 1856. i 1861 pravi dugačak put u Italiju. 1862.
upoznaje Manet-a i ostale impresioniste, sa kojima izlazi u caffe Guerbois i
caffe La Nouvelle-Athenes. Nastupa na svim predstavljanjima impresionista osim
na onom 1882. Prvi put mu se pojavljuju problemi sa vidom 1880. Do vremena kada
je umro skoro je bio potpuno slep. 1893. Durand-Ruel organizuje prvo
predstavljanje samo jednog čoveka. Predstavlja se Degas. Zbog svog jadnog i
užasnog zdravlja provodi poslednju godinu života izolovan od ostalih umetnika.
Isprva je slikao istorijske teme i portrete u ulju, a 70-ih godina počeo je da
radi u pastelu i temperi. Zanima ga pre svega pokret tela, koji je prikazivao
tačno i realistički, a pritom su na njega uticali japanski drvoresci (Utamaro i
Hokusai). Motive je tražio na konjskim trkama i u pozorištu, a oko 1872. počeo
je da crta i slika plesačice. Izlagao je s impresionistima, a posle u salonu.
Izradio je niz bakropisa, litografija, a bavio se i sitnom plastikom.
Umire u Parizu decembra 1917. godine.
Claude-Oscar Monet (1840-1926)
Claude je drugo dijete
Claude-Auguste Monet-a, vlasnika apoteke i Luise Justine. U 1856 godini upoznaje
Eugene Boudin koji ga uči da slika. Posle smrti njegove majke, 1857. godine,
poveren je na starateljstvo svojoj ujni. Dve godine kasnije vraća se u Pariz i
uzima časove u Glajlerovoj akademiji; tamo upoznaje
Renoir-a, Sisley-a i Bazille-a, koji su otprilike njegovi vršnjaci, i
oni imaju velik uticaj jedan na drugoga. Te godine su slikali zajedno u nekim
šumama francuske. Godine 1865. konačno ima svoju prvu izložbu. 26. juna 1870.
godine ženi Camille Leonie Doncieux koja umire od sifilisa devet godina kasnije.
Tokom francusko pruskog rata odlazi u London gde upoznaje
Pissarro-a i Durand Ruel-a. Kada se vratio u Francusku bio je među
promoterima prvog impresionističkog predstavljanja i bio je učesnik u ostala
četiri predstavljanja. U 1883. godini seli se u Giverni, 1892. zeni se sa Alice
Hoschede, udovicom koja umire 1911. godine. Njegov vid ubrzano slabi od 1908.
pa nadalje, tako da je u zadnjim decenijama života skoro slep, uprkos tome on
nastavlja da slika sve do svoje smrti u Giverni 6. decembra 1926.
Po njegovoj slici "Utisak", odnosno prema francuskom nazivu izvornika
"Impression, soleil levant" je i čitav pravac, impresionizam, dobio ime.
Pored "Impresije" ili "Zalaska sunca", naslikao je i "Rađanje sunca". Monet je u
početku slikao figuralne slike (pejzaže sa 2 do 3 lika), a kasnije i prave
pejzaže. Znao je isti motiv slikati više puta, čineći cele serije, na primer "Rouenske
katedrale".Pred kraj života, u delima mu do izražaja dolazi svetlost. Napravio
je i seriju slika, po čemu je prethodnik apstraktne umetnosti.Za impresioniste
je predstavljalo izazov da uhvate ono sto je najneopipljivije i
najnematerijalnije: sneg koji pada, vetar koji viori zastave na Moneojvoj slici
ulice Monorgej. Stanica Sen-Lazar, gde su stizali vozovi iz predgradja "toliko
prepuna dima da se moglo jedva videti" bila je dobra tema. Ona je skoro namerna
antiteza osuncanosti cistog vazduha.Proucavajuci odnos izmedju boje i svetlosti,
on je posao od svetlosti, trudeci se da slikarski izrazi promenu na predmetima u
zavisnosti od vremena. On slika niz platna sa istom temom "Stogove sena", "Aleju
jablanova", "Ruansku katedralu" i to pocev od ranog jutra, preko suncanog
podneva do zalaska sunca.Oko 1890.godine poceo je da slika u serijam i da
prikazuje istu temu pri raznim osvetljenjima i u razlicitoj atmosferi. Veran
primer je serija Ruanske katedraleMone od pejzaza i arhitekture prelazi na svoje
"Lokvanje", seriju slika na kojima se vidi samo voda i vodeno bilje. Povrsina
vode sad pokriva citavo platno, tako da je utisak bestezinske pregrade jaci nego
ikada.
Pierre-Auguste Renoir (1841-1919)
Rodjen je u Limoges-u u
centralnoj Francuskoj 25. februara 1841. kao šesti od sedmoro dece Leonard
Renoir-a, krojača, i Marguierite Merlet, radnice. 1884. godine odlazi u Pariz i
zapošljava se kao dekorater u jednoj fabrici porcelana. Pošto je primjen u školu
"Ecole des Beaux-Arts" učili su ga Emile Signol i Charles Gleyre. Tu je upoznao
Bazille-a, Sisly-a, i Monet-a takozvanu Batignolles grupu. Učestvovao je u
četiri impresionistička predstavljanja čak iako se njegov stil, posle povratka
iz Italije 1882, vratio na klasične osnove. Krajem decembra 1889. dobija jake
reumatske bolove i patiće od njih do kraja svog života. 14. aprila 1890. se ženi
sa Aline Charigot, sa kojom je dobio tri sina-Pierre-a, Jean-a i Claude-a. Od
1899. pa nadalje živi u Cagnes-u na pola puta izmedju Nice i Antibes-a. Uprkos
lošem zdravstvenom stanju nastavlja da slika do kraja svog zivota 02. decembra
1919.
Jedan od najistaknutijih predstavnika impresionizma. U početku je pod
uticajem realizma, ali 70-ih godina razvio je vlastiti izraz, karakterističan po
svetloružičastim oker i modrim tonovima, te se priključuje impresionistima.
Slikao je život Pariza na ulicama i teatru i građanskim zabavištima. Česti su
motivi kupačica, ženskih i dečjih glava. U čulnom i nagonskom zanosu za lepote
viđenog sveta slikao je sve do duboke starosti. Kada mu je reuma ukočila prste
slikao je četkicom vezanim za šaku. Ostavio je vrlo veliki broj radova. Bavio
se i litografijom i bakropisom, a poslednjih godina života i vajarstvom.
Lepotu i toplinu Moneovih paleta nadmašio je samo Ogist Renoar. Njegova
najomiljenija tema bile su kupačice, mlade, jedre žene razvijenih oblika, s
detinjastim licem i dugom kosom. Slikao je takođe i svoju decu i ta se platna
smatraju, zbog svoje ljupkosti, kao dela koja spadaju među najlepše primerke
ovakvog slikarstva.
Portret gospodje Sarpantije sa decom je u sustini neobično uspeo kao
prikaz jedne univerzalne žene i njene porodice (gospođa Sarpantije je među
najčuvenijim po gostoprimstvu u Parizu). Ova slika predstavlja ogroman uspeh
kako je i bila primljena na izložbi Salona 1879. godine. Međutim, ona je i uspeh
Renoara kao umetnika. Radeći van svog ateljea, ograničen u izboru predmeta,
umetnik postiže prirodan aranžman dajuci slici skladnost i svežinu Kišobrani,
na ovoj slici izražene su plave, svetlije i tamnije, senke i narandžasta
svetlost koji izražavaju vrevu i žurbu gradiske ulice.
La Moulin de la Galette, zaljubljeni parovi na slici zrače ljudskom
toplinom koja je puna zanosa. Naša uloga je uloga slučajnog prolaznika koji je
uz put ugledao jedan isečak iz života.
 |
 |
 |
 |
 |
 |