Njegova
primarna funkcija je centar čula mirisa i to on obavlja kod nižih kičmenjaka.
Kod viših kičmenjaka je, osim mirisne, dobio ulogu glavnog koordinacionog centra
i centra više nervne delatnosti.
U toku evolucije je prednji mozak CNS-a najviše
progresivno evoluirao.
Njegova
primarna funkcija je centar čula mirisa i to on obavlja kod nižih kičmenjaka.
Kod viših kičmenjaka je, osim mirisne, dobio ulogu glavnog koordinacionog centra
i centra više nervne delatnosti.
Nervne ćelije se kod viših kičmenjaka nalaze u površinskom sloju sive mase – moždanoj kori, dok nastavci nervnih ćelija grade unutrašnjost mozga – belu masu. Moždana kora je centar celokupne nervne delatnosi i umne aktivnosti.
Kod većine kičmenjaka površina velikog mozga je glatka; međutim, kod viših sisara, posebno čoveka, ona je uvećana pojavom brazda i nabora. Raspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti.
Nervni centri su lokalizovani, odnosno u kori mozga se razlikuju zone sa različitim, tačno određenim funkcijama. Tako se u potiljačnoj oblasti nalazi centar za vid, u slepoočnoj je centar za sluh itd. Pošto se nervna vlakna ukrštaju na svom putu, bilo u mozgu bilo u kičmenoj moždini, to desna polovina mozga kontroliše levu stranu tela i obrnuto. Najveću površinu kore zauzimaju tzv. asocijativne zone. U njima su smešteni neuroni koji ostvaruju vezu između drugih oblasti, objedinjuju sve impulse; to su zone psihičkih funkcija, učenja, logičkog mišljenja.
 |
 |
 |
 |
 |
 |