Opis:

„Materija je, kaže  Aristotel, potencijalno biće . Šta to znači? Potencijalno biće nikako ne znači  neko ''naročito moćno'' biće, naprotiv.  Materija ili potencijalno biće  je biće utoliko što nije dobila  svoje određenje kao ''ovo'' ili ''ono'' biće; to je biće u stanju neodređenosti, koje može postati ''ovo ili ''ono''. Uzmimo jedan primer. U ateljeu nekog vajara postoji jedan blok mermera. Dokle god ga vajar nije svojim dletom  dotakao, taj blok bi mogao da se pretvori u ploče za neko dvorište, ili u kip koji predstavlja mladu devojku, ili neku životinju, ili nekog  osvajača, pobednika na konju. Virtuelno sve su to figure u njemu. Kao blok mermera, on je  određen ( nije blok granita ni masa ilovače); ali neodređen je u pogledu  onog što će od njega  napraviti dleto vajara. On sadrži sve vrste mogućnosti, virtuelnosti, od kojih će  jedna postati  aktuelna, isključujući druge svojim novim određenjem. [...] Forma, oblik, je, naprotiv, ono što određuje materiju, što joj daje određenje pomoću kojeg  će od ''potencijalnog bića'' postati ''aktualno biće''. [...]Pogrešno bi bilo zamišljati  na jednoj strani  materiju, a na drugoj formu. Ne, kod Aristotela je sve što postoji, u raznim stepenima, istovremeno  materija ( biće in potentia) i forma  ( biće in actu)“. (Herš, 1998: 48) 

Zadaci:

 Na koji problem ukazuje odnos materije i forme u Aristotelovoj filozofiju?