Opis:

Микросоциологија проучава међуљудске односе унутар малих друштвених група, културне обрасце који осмишљавају и уређују међудјеловања појединаца и одређују тип друштвености примарних група. То је све оно што чини свакодневни начин друштвеног живота који живе конкретни појединци и групе у одређеном времену и простору. У том смислу предмет социологије није само друштво као некаква структура него прије свега друштвеност као унутрашња димензија свакодневног живота људи који су при том повезани са другим људима.

Микросоциологија је подврста социологије која  се бави малим скупинама, породицама, ученичким удружењима, разредима, «клановима».  Микропроблеми везани су за односе у тим мањим скупинама, проблеме у породици, криминално понашање, менталне болести и њихово третирање, самоубиство, алкохолизам, наркоманију и сл. Међутим,  микросоциологија се  чешће дефинише према методама које се користе  у анализи тих односа. Један од типичних примјера микросоциолошког истраживања јест израда тзв. социограма,  идеје до које је дошао амерички социолог Морено. На примјер, ако професор жели знати на који начин да по клупама распореди ученике у разреду, он их може замолити да на листићу папира напишу с ким би најрадије сједили. Ако повеже цртама бројеве особа које су предале папирић с бројевима изабраних особа, добит  ће
«социограм», тј. структуру разреда из које  ће бити видљиве «имагинарне» интеракције међу ученицима. У неким случајевима, на пр. приликом одабира парова у војним авионима или у полицијским патролама, социограм може бити врло користан. 

Zadaci:

Истражити шта проучава микросоциологија.