ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ                             

        ~О МАНИФЕСТАЦИЈИ~       

    Заштитни знак културе Чачка је манифестација Дисово пролеће, која се у овом граду одржава у континуитету од 1964. године. Дисово пролеће носи име познатог српског песника Владислава Петковића Диса (18801917), који је рођен у Заблаћу поред Чачка. Манифестација подлијеже финансирању од стране Министарства за културу, годишњег је карактера и одржава се у Чачку и околини од 10. марта (датум рођења Диса) до краја маја. Највећа имена српског пјесништва гостовала су за претходних четрдесет и више година у Чачку и понијела престижно Дисово признање, које је првобитно било формулисано као Гост Дисовог пролећа, а од 1999. године то је Дисова награда. Поред главне награде за животно дјело, Дисово пролеће подстиче и стваралаштво младих, па сваке године награђује најбољи рукопис за необјављену збирку песама аутора старости до 31 године (награда Млади Дис). Узраст до 31 године узет је због тога што је сам Дис у својој 31. години живота објавио прву збирку пјесама Утопљене душе. Поред тога, Библиотека сваке године награђује прозне радове ученика на територији Моравичког округа, са темама које се тичу Диса и његовог стваралаштва, као и есеј о Дисовој поезији из пера студената, младих књижевних критичара и стваралаца и других. Дисово пролеће подстиче и ликовно стваралаштво. Библиотека са Домом културе у Чачку организује годишњу ликовну изложбу Пролећно анале и до сада је организовано 10 ликовних смотри. Поред тога, стимулише се научно-истраживачки рад организовањем научних скупова (о Дису 2000. године, Даница Марковић 2006), а млади се анимирају кроз атрактивне мултимедијалне садржаје (програм Дисовизија итд).

        ~НАГРАДЕ И КОНКУРСИ~       

Дисова награда

    Градска библиотека Владислав Петковић Дис од 1964. године додјељује Дисову награду за животно дјело савременог југословенског, односно српског пјесника. Манифестација поводом додјеле награде и књижевно вече посвећено награђеном госту представљају централни и завршни догађај сваког Дисовог пролећа, а традиционално се одржавају у другој половини маја месеца. Дисова награда се својом дуготрајношћу, избором добитника, саставима жирија чврсто укоренила на месту једне од најпрестижнијих домаћих песничких и књижевних награда. Последњих година Дисову наградучине плакета која се уручује добитнику и новчани износ награде.

Млади Дис

    У оквиру пјесничке манифестације Дисово пролеће од 1979. године постоји конкурс за рукопис прве пјесничке збирке. Награда подразумјева објављивање књиге, а 2003. године установљена је и плакета Млади Дис. Организатор је ограничио године учесника на 31 руководећи се чињеницом да је Владислав Петковић Дис имао толико година када је објавио прву књигу Утопљене душе, 1911. године. У едицији Токови Библиотека је објавила до сада 23 књиге.

Конкурс за есеј о Дису и његовом стваралаштву

    Овим конкурсом Градска библиотека жели да подстакне писање есеја и критичких радова који се баве поезијом Владислава Петковића Диса. Конкурс се расписује у оквиру Дисовог пролећа и право учешћа имају млади књижевни критичари, студенти и ђаци. Жири награђује три најбоља рада.

Конкурс за ђачке литерарне радове

    Традиционално Градска библиотека награђује ученичке радове (пјесма или краћи прозни састав од највише 40 куцаних редова) и омогућава ауторима да посете Дисово родно место. Радови победника објављивани су у листовима Политика, Кишобран (Ванкувер, Канада) и др. Право учешћа имају ученици основних и средњих школа на подручју Моравичког округа. Литерарни радови основаца оцењују се одвојено од средњошколаца. По три најуспешнија рада, према оцјени стручног жирија, буду награђена и објављена у листу Дисово пролеће.

   
                                                                                  ~ДОБИТНИЦИ НАГРАДА~

Дисова награда

Васко Попа (1964) Ристо Тошовић (1965) Вељко Петровић (1966) Десанка Максимовић (1967)
Десимир Благојевић (1968) Александар Вучо (1969) Вито Марковић (1970)  Оскар Давичо (1971)
Душан Матић (1972)  Милош Црњански (1973) Густав Крклец (1974) Скендер Куленовић (1975)
Бранко В. Радичевић (1976) Душан Костић (1977) Блаже Конески (1978)  Стеван Раичковић (1979)
Јуре Каштелан (1980) Славко Вукосављевић (1981) Изет Сарајлић (1982)  Александар Ристовић(1983)
Цирил Злобец (1984) Борислав Радовић (1985) Весна Парун (1986) Радован Павловски (1987)
Иван В. Лалић (1988)  Љубомир Симовић (1989)  Матија Бећковић (1990) Танасије Младеновић (1991)
Алек Вукадиновић (1992) Јован Христић (1993) Милутин Петровић (1994) Милован Данојлић (1995)
Миодраг Павловић (1996)  Драган Колунџија (1997)  Божидар Тимотијевић (1998) Бранислав Петровић (1999)
Новица Тадић (2000)  Милосав Тешић (2001) Мирослав Максимовић (2002)  Душко Новаковић (2003)
Радмила Лазић (2004)  Војислав Карановић (2005) Слободан Зубановић (2006)  Милан Ђорђевић (2007)
Владимир Копицл (2008) Никола Вујчић (2009)    



  
-ПОВРАТАК-