Житије св. Симеуна

Житије Св. Симеуна прво је књижевно оригинално дјело Саве Немањића у српској умјетничкој књижевности. Ово дјело је саставни дио Типика студеничког. Међутим, у Типику студеничком биографија оца је дата опширније, са више детаља.Има дванаест глава са око двадесет и четири стране текста. Дјело је првенствено намјењено калуђерима да сјећају свог оснивача манастира. написано је у духу старохришћанске књижевности. Биографија је писана с намјером да се Немања представи као божји човјек и праведник, да је много урадио на добробит6 народа, изостављајући све оно што би могло да наруши идеалну представу о њему.

    У првом дјелу своје биографије Сава скреће пажње ближњима, монасима, како је манстир Студеницу подигао господар Стеван Немања на мјесту које је било "пусто и ловиште зверова". потом говори о његовим напорима да сачува, прошири и учврсти српску земљу, а што му је у 37 гопдина владавине пошло за руком.

    Набрајају се сви манастири које је Стеван Намања подигао широм Рашке. а када је свог сина Стефана оженио ћерком грчког цара Алексија Комнена, сазвао је сабор у престоном граду Расу и на њему се одрекао престола у корист средњег сина Стефана, дајући упутства својој дјеци и поданицима како да се владају и бране од других. Његове ријечи су биле:

     Чеда моја драга, не заборавите учења својега и провјеренога закона, мноме установљеног.

    Народ ганут чином и ријечима, упућује му молбу да их сироте не оставља јер им је био као отац, пастир који их је водио. Говорили су : Никад у дане твоје вук не уграби јагње од Бога преданог ти стада пастве...

    А кад је утјешшио свије ближње, представио им је сина Стефана као будућег владара, тражећи од њих да га помажу и прате на његовом владарском путу.

   У следећем дјелу овог списа Сава говори о томе како се Стефан Немања замонашио у својој задужбини Студеници 1195.године.Након двије године одлази у  Свету гору, у манастир Ватопед.Затим се даје опис подизања манастира Хиландара, те исте 1195.године.

   Ако се гледа умјетничка вриједност Савине биографије, онда је најбољи онај њен дио у коме он описује очеву болест и смрт, показујући сасв свој дар за лиризам и емотивно бојење текста. И овдје је упамћен и заљбиљежен тачан дан и мјесец старчевог побољевања:

   У седми дан мјесеца фебруара поче нешто да побољева часна старост његова.

   Прво се чују ријечи сина који за себе каже да је у односу на оца "недостојан" и "унижен одасвуд". Он то и јесте у односу на очеве године и искуство, у односу на његову мудрост, велика дјела и показану побожност.Зато је отац у тексту: господин Симеун, часна старост, блажени старац.

   Отац, предосјећајући скору смрт, налази за потребнода посавјетује свог младог и још неискусног сина. Он му упућује ријечи мудрости и ријечи утјехе. у његовим ријечима је садржано и велико искуство државника и човјека којио је  много видио, прошао и сазнао.Први и велики савјет је:

   Сваком храном храни срце јер од њих су извори живота.

А то значи: упијати разна сазнања да би што више обогатио и дух свој испунио, и тако уздигао себе изнад других. Други очев савјет је: Треба се чувати опорих ријечи и увриједа, не изговарати их и не слушати их јер помућују унутрашњи мир и душевну чистоту човјека. Треба слиједити пут истине и правде, увијек спреман да се признају властите заблуде: Право ходи својим ногама, и путеве своје исправљај. Указује му да је живот и у томе да "живот буде у миру".
    Отац Неум тражи од Саве да настави са чувањем постојећих закона, да се чува безумних, да иде за разумом.Последњи тренуци Симеуновог живота дати су са много излива љубави оца према сину.За Симеуна смрт је "растанак", дошао одлуком Владике (Бога). Не треба плакати и јадиковати јер је Бог рекао: земља јеси и у земљу ћеш поћи.

Последња жеља оца Симеуна је: Простри рогозину на земљу, и положи ме на њу.И положи ми камен под главу.Послије осам година Сава је пренио његове мошти у Студеницу и над њима измирио завађену браћу.

Савино дјело Житије св. Симеуна отворило је нове странице српске културе.Оно је постало узор како треба писати житија, затим допринјело је да се увећа слава и култ династије Немањића.s 

Повратак