Хронологија

 1893. октобар, 26.

Дан рођења. Мјесто: Чонград, Мађарска. Отац: Тома Црњански, нотар. Мајка: Марина, рођена Вујић. Те 1893. године живјели су у неимаштини: мати ме је повила у једном кориту  у коме је хлеб месила – писао је касније Милош Црњански. Пресељавају се у Иланџу.

1900.

Основну школу учи у Панчеву и станује код мајчиног оца.

1904.

Уписао је гимназију у Темишвару и станује код сиромашног учитеља који је утицао на његово даље опредељење. Послије смрти оца сели се са мајком у Темишвар. Учи француски језик, игра фудбал ... пише пјесме.

1908.

Објављује се његова прва пјесма у дјечијем листу ''Голуб''. Поред пјесме ''Судба'' објавио је двије приповијетке: ''Двије јеле'' и ''Вељко'' у истом листу.

1911.

Објављује у ''Голубу'' још двије приповијетке: ''Издајица'' и ''Ново лето''

1912.

Саставља збирку пјесама и шаље уреднику ''Босанске виле'' Кашиковићу. Од свега штампана је само једна, ''У почету беше сјај''. Исте године спремио је роман под насловом ''Син Дон Кихотов'' који је наводно био спремљен за штампу, али никад није објављен.

1914.

Живи у Бечу, почиње да пише маску. 4. августа био је ухапшен на жељезничкој станици. Послије саслушања полиција га шање у Бечкерек. Батањон којим је кренуо у офанзиву на Србију заглавио се у блату, у сремском селу Кукујевици, а затим га захватила епидемија колере и, послије болничког кревета у Вуковару, Црњански се нашао у Ријеци.

1915.

Пише пјесме за своју прву књигу стихова, која ће изаћи послије рата под насловом ''Лирика Итаке''. Дорађује ''Маску'' и доживљава прву литералну кризу: свега му је доста, престаје да пише. Учествује у тешким борбама на Злота Липи. Ипак, у Галицији је писао пјесме и започео ''Дневник о Чарнојевићу''. Захвањујући једном ударцу кундаком по носу и наводно болесним плућима одлази са ратишта у болницу.

1916.

Пише пјесме, сређује рукописе ''Маска'' и ''Дневник о Чарнојевићу­''

1917.

''Савременик'' муобјавњује пјесме: ''Химна'', ''Јадран'', ''Серената'' и ''Вјетри''. Те зиме упућен је у школу за резервног официра у Острогону.

1918.

Пише искључиво прозу. ''Маску'' је дао у штампу и излази у издању ''Друштва хрватских књижевника''. Враћа се до Темишвара и Ланџе да пронађе мајку. Штампао је у ''Савременику'': ''Адам и Ева'', ''Гардиста и три питања'', ''Гротеска'', ''Наша елегија'', Његош'', ''Ода'', ''Песма'' ...

1919.

Издаје многа дјела: ''Лирика Итаке'', ''Куга'', ''Успаванка'' и др.

1920.

Захваљујући свом дотадашњем књижевном стваралаштву стиче диплому на филозофском факултету у Београду. Сели се у Париз. Одбијају му штампање ''Дневника о Чарнојевићу''. Упознаје Виду Ружичић, своју будућу жену. Штампа ''Суматру'', објашњење ''Суматре'' и ''Живот''.

1922.

Професор гимназије у Београду. Предаје историју.

1925.

Постаје сарадник часописа ''Наша крила'' и ''Алманаха Јадранска страже'' и стални новинар ''Времена''.

1927.

Почиње стварање ''Сеоба''.

1928.

Припрема ''Сеобе'' које ће идуће године издати Геца Kон.

1930.

За ''Ирис Берлина'' добија књижевну награду Академије и друге награде.

1935.

Уређује ''Идеје''. Потпуно се предаје политици.

1936, 1937. и 1938.

Ради у Берлину, у посланству. Пише спољно-политичке дописе ''Времену''.

1945.

Уписује се на универзитет, на студије спољне политике.

1946.

У предграђу Лондона пише ''The Shoemakerse'' са тематиком исповијести једног емигранта који ради у подруму ппознате обућарске радње.

1947.

Не успијева да се запосли ни као хотелијер на рецепцији хотела, ни као разносач књига. Зна више страних језика, али никакве користи од тога. Живи у биједи.

1949.

Пише ''Другу књигу сеоба''.

1951.

Црњански завршава студије у Лондону, прима енглеско држављанство али задржава и југословенско.

1956.

У Лондону пише свој ''Ламент над Београдом'' у издању ''Минерве'' из Суботице, излазе ''Сеобе'' и ''Дневник о Чарнојевићу''. Сљедеће године излазе одломци ''Друге књиге сеоба''.

1965.

Враћа се у земљу, путује по Југославији, тражи своје пријатеље али их не проналази. Сљедеће године издаје прву главу ''Романа о Лондону''.

Посљедња деценија живота

Живи у Београду веома скромно. 1967. сарајевска ''Свјетлост'' објављује изабрана дјела у четири књиге. 1968. излазе двије књиге: ''Сеобе'' и ''Лирика''. 1671. излазе двије књиге ''Романа о Лондону'', који добија Нинову награду, као роман године.

1977.

И поред болести губи вољу за живот. Био је то неки вид вољне смрти, готово самоубиства. На сахрани било је присутно неколико стотина поштовалаца. На гробу су стајала само четири вјенца.