Pitanja

1.U cemu se ogleda antiratna bit ove knjige?

U jednom pitanju,postoji li ijedan ideal vredan gubitka ijednog pokolenja srskog naroda?

Koliko se sme zrtvovati,ko to uopste i sme da zrtvuje?Rat ne vode narodi,oni su samo pijuni,iako se u njihovo ime i za "njihovo dobro" on i dogadja.Svaki rat pocinje odusevljenjem,pijanstvom,ljudi su i nesvesno omadjijani,a kada se to dejstvo ispari,dolazi do bolnog otreznjenja.Nemoguce je dobiti rat,ali to znaju samo prekaljeni i,sto da ne,istroseno borci.Ipak,njih niko ne slusa.Ne dozvoljavaju im da budu kocnica,da signaliziraju opasnost na putu.Bitno je preci taj put,gde god on vodio,koliko god opasan on bio,ni rampe ne smeju da predstavljaju prepreku.Kakav bolan udar ce se desiti,to one koji rat vode,ne zanima.Oni ce posle partije da zapale cigaretu,cestitaju jedan drugom i odu na neku plazu da pijuckaju pivo.

2.U cemu je tragedija Milutina Ostojica?

Najveca nevolja Milutinova je ta da se celog zivota sudarao sa svetom koji ga nije razumeo,ili nije zeleo da ga razume.Taj zid,u koji je uvek udarao,postavljen od strane okoline,smetao mu je i sprecavao njegove zelje.Njegova nevolja je ta sto mnogo razume,mnogo shvata,ali ne moze da utice na desavanja koja se desavaju.On je onaj "mali,obicni" covek(Dostojevski-Zlocin i kazna),on nije odredjen da menja svet,ali on vidi zlo,shvata i mnoge njegove uzroke,medjutim,nema mogucnost da stvari i promeni.Kao da i sudbina to razume,ne zeli da mu olaksa muku,vec mu na grbacu stavlja jos vise tereta.

3.Da li je Milutin i sam kriv za svoju nesrecnu sudbinu?

Sudbina je arogantna.Ne morate se posvadjati sa njom,dovoljno je da je i krivo pogledate,okrenuce se protiv vas,i cinice vam pakosti na svakom koraku.Moze joj se.One koji joj se potpuno prepuste,mozda s vremena na vreme i pogleda,medjutim,najcesce ih ostavlja na miru.A sa onima  koji joj ukazu na pogreske,surovo se obracunava.Milutin joj je postavio par pitanja,ne zeleci da ulazi u sukob sa njom, jer on ipak nije toliko hrabar kao Kamijev stranac ili Ivan Karamazov.I to je bilo dovoljno da ga ona zamrzi.Iznova i iznova je pronalazila nacine da ga povredjuje,da mu podmuklo podvaljuje.On nije imao snage da se bori do kraja,svim snagama.Njegova nesreca je u tome sto borbu nije i napustio,sto se nije predao.A sudbina je samo to cekala-da na kolenima moli za oprostaj.On,iako je uvideo da nema izglednih sansi za pobedu,tvrdoglavo je odbio da se ponizi.Zbog te tvrdoglavosti nije stradao samo on,stradali su i oni do kojih mu je bilo stalo,sto ga,iako na jedan iskrivljen nacin,cini onim "velikim".Tuzno je to,cena postajanja "velikog",ma koliko ta uloga bila i mala i lokalna,uvek je krvava.I sto ste vise "veliki","neobicni",utoliko vam je naknada krvavija.

4.Da li je Milutin tipican primer srpskog vojnika?

Kroz istoriju Srbi su uvek ginuli za druge.Najcesce nisu ni znali za sta ostavljaju glavu.Drugi su se cenjkali,mi smo sluzili za kusur.Milutin je to jasno uvideo.On se buni protiv toga uzaludnoga bacanja zivota,i zbog toga mu se ostro zamera.Zamera mu se zbog nedostatka hrabrosti,a je li hrabrost izgubiti glavu zbog nepoznatih ciljeva?Srpski vojnici ulaze u pesme,ali sta je sa njihovom decom,njihovim sirocicima?Velike sile to nije briga.Milutin se tome ostro suprostavlja,on naglas govori ono sta ostali misle.Ipak,on cini sto i ostali,ide u jurise,podmece glavu-stoga,on ne odudara mnogo od drugih.

5.Da li je Milutinova sudbina sudbina samo jednog coveka?

Mnogo je onih koji su izgubili ne samo cele porodice,nego i svoje glave.Milutin i prica o njima-sebe uzima samo kao primer,ne zbog neke sebicne pokvarenosti,vec zbog toga sto svaki covek,a srpski seljak pogotovo,najpre istice svoju muku.Drugi ne smeju naglas da pricaju o onome sta ih muci-Milutin to cini,i na neki nacin,bar malo,olaksava sebi muku.

nazad