Zeleci da vam priblizimo ovaj roman pruzamo vam odgovore autora iz jednog intervjua o romanu Veronika je odlucila da umre! pocetak str.
Koja je glavna ideja u Vasem romanu?
Da smo obrazovani da prihvatimo ono sto nam drustvo namece. Nikada se ne zapitamo zasto moramo raditi nesto ili prestati raditi to. Oni koji prihavataju takva nametanja i rade ono sto vecina preporucuje su smatrani za normalne ljude. U drugu ruku, oni koji pokusaju da istupe iz tog regulisanog zivota i pocnu boriti za svoje snove se obicno smatraju budalama. U romanu Veronika je odlucila da umre, ja pricam price o ljudima koji, sa razlogom ili bez, ne prate put normalnosti i primorani su da nadju novi put.
Zasto ste odlucili da govorite o ludilu i samoubistvu!
Ima mnogo vrsta ludila: destruktivna koja vode ljude da se bore protiv sebe posto se osecaju bezvrijedno, nedostojno i nesposobno. Pasivno ludilo koja transformise ljude u spavajuce, jeduce, i radece masine, prateci rutinske poslove. Na kraju, tu je i ono koje drustvo smatra ludilo, a koju ja smatram za vrlinu: krsenje pravila dobrog ponasanja i pracenje svojih snova.
Je li to opasno?
Naravno. Ali kogod zivi je osudjen na smrt, da bi bolje razumjeli da ne mozemo kontrolisati nista, sta god to bilo. John Lennon definisao je zivot sa jako jednostavnom recenicom: " Zivot je ono sto se dogadja dok si ti zauzet praveci planove".
Da li ludili moze biti sveto?
Pozitivno ludilo je sveto. Sv. Pavle je rekao: "Budi budala da postanes mudar".
Zasto u romanu Veronika je odlucila da umre ne pristupate spiritualnoj temi kao u svojim predhodnim knjiga?
Ja vjerujem da pristupam. Vjerovatno na manje konvecijalan nacin, ali tretira otvorenost potrebnu covjeku da shvati da smo okruzeni misterijom, koja se mora prihvatiti, i takodje, da nastavimo zivjeti na dostojan nacin.
Internacionalno priznanje za Vas rad je poceo prije par godina, ali ove godine je stvarno bilo Vase posvecenje inostranstvu. Kako vidite ovaj uspjeh?
Na veoma apstraktan nacin. Procitao sam iternacionalne novinske clanke, primio sam pozivnice za razne dogadjaje, ali kao pisac nisam bio u istoj direktnoj vezi kao sto pjevac bude sa svojom publikom. Vidim ovo kao nesto jako pozitivno jer mi dopusta da imam isti intimni nivo u mom poslu kao sto sam imao kad sam poceo svoju karijeru. Kada pisem knjigu, pisem je za sebe, pokusavajuci da odgovorim na pitanja koja sam postavljao sebi tokom cijelog svog zivota; znam da sto sam blizi svojoj dusi, blizi cu biti onom sto Jung naziva "svjetskom dusom". Ali ja razumjem moj uspjeh, i pokusavam da ostvarim profit od onoga sto ja vidim kao najfascinantniju stvar u zivotu: ljudski kontakt. Ovo olaksava moj dolazak u stranu zemlju jer vec ima ljudi sa istim afinitetim. Nikada se nisam osjecao kao stranac i to je nesto jako dobro. Stavise to mi daje nadu: ima mnogo ljudi tamo negdje koji pokusavaju da prevazidju sopstvene granice i izgrade nesto znacajnije.
|
|
|
|
|
|