ОЧИНСТВО

 

Могао бих бити отац своме оцу

а, ево, још сам дете и сироче,

млађи си био од мене, мој оче,

кад ме остави твоме убиоцу.

 

И сад ми оца он не да за оца

и не опрашта ми своја непочинства

и држи ме жедна без капи очинства

и не уклања с мене мотриоца.

 

Али ја силазим на дно праочинства

да тражим своме сопству носиоца

и срж своју загрејем код свог створиоца

и примим срамоту због тога злочинства.

 

Ако дух нема гроба, ни пепела,

о, дај мене мени, творче и праоче,

јер, ево, свако са свога распела

вапи: што си ме оставио, оче?

 

И хули као Влах са набикоца

зато да би га могли доубити,

и за смрт моли искорениоца,

а све речи су само једна: бити.

 

Back