ANIKINA VREMENA

-odlomak-

    Sezdesetih godina prosloga stoljeca prodirala je i u najudaljenije krajeve ove zemlje neodredjena,ali jaka zelja za znanjem i boljim zivotom koji znanje i prosvecenost donose sa sobom.Ni Romanija ni Drina nisu mogle spreciti da ta zelja prodre i u Dobrun i ne ozari i popa Kostu Porubovica.A pop Kosta,covek vec u godinama,bacio je pogled na svog sina jedinca Vujadina,bledog i bojazljivog decaka.Odlucio je po svaku cenu da ga da na skole.Preko svojih prijatelja,nekih sarajevskih trgovaca,uspeo je da ga posalje cak u Karlovce,"da uhvati bar godinu,dve bogoslovije".Toliko je upravo i uhvatio,jer potkraj druge godine umre naglo pop Kosta.Vujadin se vrati kuci,i tu ga ozenise i zapopise na ocevoj parohiji.Vec prve godine zena mu rodi,istina zensko,ali godine su pred njima i svi su izgledi da ce Porubovici jos zadugo popovati u Dobrunu.

    Samo,sa pop-Vujadinom nije bilo sve u redu.Ne bi se moglo odredjeno kazati,i niko nije pravo ni znao,ali svak je osecao da ima neka nelagodnost izmedju novog popa i parohijana..........

.....Tako je njegova odvratnost prema ljudima rasla,talozila se u njemu i,kao skrivena gorcina,trovala ga nerazumljivomi nesvesnom,ali stvarnom mrznjom ciji se krug sve vise sirio.To je bio tajni zivot popa-Vujadina.Mrzeo je sama sebe i svoje muke,muke samackog zivotaudovca popa.......Kad je lanjske godine ugledaoKrnojelcevu kcer Aniku,njemu sinose vidici za koje do tada nije pomisljao da postoje i kojima nije smeo da se nada.Posle toliko godina,sad se prvi put moglo desiti da prodju dan i noc a da kroz njega nijrdnom ne prostruji ono crno i strasno u sto su se odavno u njemu pretvorili misao na Kristovo ubistvo u zelja za sopstvenom smrcu.......