O sreći- Čak i čovek koji ne daje životu ništa traži od života sve. I začudo, nijedan čovek ne ume da odmeri sreću koju ima, nego samo sreću koju nema. Najsrećniji je čovek koji ume da se udubi onoliko u svoju sreću, kao što se drugi udube u svoju nesreću. I da ne prespava celu noć misleći na svoju sreću, kao što bi uradio da mu se dogodila nesreća.Sve su velike sreće slučajne, i nema čoveka koji je izmislio jednu sreću

.O ljubavi- Ljubav je osećanje koje je rezultat svih drugih osećanja, zbir svih drugih mogućnosti čovekovih, najviših i najčistijih. Ljubav je najveći izvor snage za iluziju, i najdublji dokaz moći za akciju.

Ako ljubav zavisi od naše slobodne volje, zašto ne prestanu voleti oni koji bi hteli da prestanu...
U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što se živi i kaže ono što ni sami ne verujemo.Govoriti o ljubavi, to je već pomalo voleti.Čovek o ženi zna samo ono što je sam izmislio i u što je samo on verovao. Odista, u odnosima između čoveka i žene, žena je uvek superiornija.Možda bi užasi ljubavi bili manji kada bismo mogli voleti samo one koje bismo hteli.Velike zvezde se vide samo u sutonu dana, a velike ljubavi samo u sutonu sreće

.O ženi- Najlepša je žena u ljubavi ona za koju kažemo da je lepa, a ne znamo zašto.Ima odista najlepših očiju koje ne umeju pogledati, i najlepših usana koje se ne znaju osmehnuti.Žena ima više nežnosti, a čovek više dobrote; žena je velikodušna, a čovek je plemenit. Žena oprašta, ali ne zaboravlja, a čovek zaboravi i kada ne oprosti.Žena je ipak i neosporno, najveća iluzija čovekova. Ne postoji ni jedna sreća koja je u stanju da domaši radost ljubavi.Žena je oduvek, neosporno, i najveći podstrek uma i ljudske energije. Ona je inspirator kao Bog i priroda.Mi ljubimo jer je naša duša prepuna nežnosti, a naše telo prepuno strasti.Postoje sveštenici od kojih ti omrzne vera, vojskovođe od kojih ti omrzne vojska, činovnici od kojih ti omrzne država i žene od kojih ti omrzne ljubav.

O prijateljstvu- Ne treba prijatelja ceniti po pravdi nego po srcu.Čoveka najiskrenije volimo kada ga volimo zajedno sa njegovim nedostacima, čak kada ga volimo baš zbog njegovih nedostataka.Naš neprijatelj, to još nije naš naopasniji protivnik, jer često od neprijatelja napravimo docnije dobrog prijatelja. Ali lažni prijatelj, to je najgori i naopasniji čovek u našoj okolini.Neprijatelj nas gleda često samo kroz jadnu zabludu koje se docnije može da odrekne, i da je se najzad i sam stidi; ali nas lažni prijatelj gleda kroz svoju prirodu koja je poptuno suprotna našoj prirodi, i kroz svoje interese koji su savršeno nepromjenljivi sa našim dobrom i našim mirom.Najbolji prijatelji, to su oni u čijem društvu možemo da ćutimo, a da se ipak osećamo dobro kao da najsrdačnije razgovaramo.Sa neprijateljem se može razgovarati, ali se ne može ćutati. Tako je ćutanje jedna mera prijateljstva.

O mladosti i starostiMladost, to je bogatstvo i kraljevanje; to je čar telesne lepote i duhovne svežine.Mladost, to su radosti prečeste i prenagle; svi izvori optimizma otvoreni; a san stavljen iznad istine, i ljubav iznad života. To su namere od kojih su uvek polovina herojskih a polovina razbojničkih.Treba imati mnogo mudrosti, pa znati ostareti bez ružnoće, bez pakosti i bez tuge, - tri kobne stvari koje idu zajedno.Čovek koji voli žene nikad ne ostari; a čovek koji traži društvo mladića nikad ne tuguje.Nesrećna je starost jedino kad čovek i samog sebe preživi; a to je kad više ne stvara, niti više učestvuje u životu.

O pesnikuImaju samo dva tvorca u svemiru: Bog i pesnik, prvi sve počne, a drugi sve dovrši.Tajna pesnikovog stvaranja isto je tako duboka i neobjašnjiva kao i tajna božjeg stvaranja.Pesnik je tumač božanstva, jer je božanstvo slika čovekovog ideala.Danas je najmanje onih koji sebe traže, to jest koji sebe izgradjuju kroz beo život.

O herojimaSvaki je čovek heroj. Nije čovek heroj samo kad svoj život stavlja na kocku, nego je on heroj i u nebrojenim malim slučajevima plemenite hrabrosti. Herojstvo ne znači hrabrost trenutnog pregnuća, nego neograničena predanost ideji. Otkud heroju instinkt da pogine za druge? Kako to da ljubav za ideal postane moćnija od instinkta za život? To je zato što je ljubav jedna sila mračnija i strašnija nego i instinkt za život. Ljubav u svim njenim oblicima, to je jedno sveobimno osećanje, isključivo, nerazumno, iznad života i smrti.

O kraljevimaŽeđ za vlašću je strašnija nego žeđ za vodom. Sva mudrost kraljeva je u tom da ta snaga njegove vlasti ne bude samo fizička nego i duhovna i moralna.Mi najčešće volimo one koje poznajemo, a najvećma cenimo one koje ne poznajemo.

O prorocimaU čovekovom životu je izvesna samo prošlosti; jer sadašnjost ne postoji, a budućnost će tek postojati. Zbog takve neizvesnosti svog života čovek nije prestajao da razbija vrata ćutanja na velikoj i tamnoj tvrđavi sudbine.Četiri velika pokretača i tvorca među ljudima , to su pesnik, heroj, kralj i prorok.Proroci su večiti borci za nešto što je više od svega onog za što se bore obični ljudi, ili za koje žive narodi, a to je viši zakon.Oni su bili najveći nosioci božanskih zaveta i otkrivači obetovanih svetova.

vrh strane
glavna strana