PESNIK
Pesnik nema roda,veka ni porekla.
Kao zrak on je:bio,jest i bice.
On je bogova dobro i otkrice.
On je oduvek kao breg i reka.
Pesnik nema roda,porekla ni veka.
Mlad je i kad mu stotinu je leta,
A star i kada mu tek je dvadeseta.
Pesnik je kao zrak,breg i reka.
On je miljenik bogova samoce,
Razume ga ljubavi bog gospod
Kad srce kruni za sobom ko proso,
Puste ga da sneva dokle hoce.
Ludoga mu ne ometaju sna,
I ne brane da beži zemlji s tla.
PROLECNA PESMA
Osecam veceras,dok posmatram laste
I pupoljke rane,
Kako srce moje polagano raste,
Ko vidik u lepe nasmejane dane;
Kako s mladim biljem postaje sve vece
I lako ko krilo,
I kako mu celo jedno nebo srece
I pakao bola ne bi dosta bilo;
Kako cezne za svim što bi život mogo
Lepog da mu dade,
I da mu nicega ne bi bilo mnogo:
Tako su velike cežnje mu i nade.
Osecam da dosad sve je bilo šala
Moga srca vrela,
Da još nikom nisam svoju ljubav dala
Koliku bih mogla i koliku htela;
Da u meni cela nežna plima
Reci nereceni;
Da bih srce mogla poklanjati svima,
I da opet mnogo ostane ga meni.
SUDBA
U prolece,u prolece kad vrbe zelene
I potok tece plavim nebom umiven,
U cvetovima kad mirišu magle;
U prolece,u prolece ruže uvele
Zavoleh miris skriven.
U maju,nad srcem kad su mi se nagle,
Sudenice vile nisu umele
Od ludosti da mi ga spasu.
U prolece,u prolece ja zavoleh
Senke u necijem glasu.
U prolece,u prolece,tako je sudeno,
Srcu mom uvek ce ljudi da se cude
I žedi mu niko nece shvatiti.
O,žao mi je mladica koji me voleo bude
U prolece,jer ce patiti.
STREPNJA
Ne, nemoj mi prici!Hocu izdaleka
Da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
Dok od sebe samo nagoveštaj da.
Ne,nemoj mi prici!Ima više draži
Ova slatka strepnja,cekanje i stra`.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži
O cemu se samo tek po slutnji zna.
Ne,nemoj mi prici!Našto to, i cemu?
Iz daleka samo sve k`o zvezda sja;
Iz daleka samo divimo se svemu.
Ne,neka mi ne pridu oka tvoja dva.
KRVAVA BAJKA
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
Na brdovitom Balkanu,
Umrla je mucenickom smrcu
Ceta daka
U jednom danu.
Iste su godine
Svi bili rodeni,
Isto su im tekli školski dani,
Na iste svecanosti
Zajedno su vodeni,
Od istih bolesti svi pelcovani,
I svi umrli u istom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
Na brdovitom Balkanu,
Umrla je mucenickom smrcu
Ceta daka
U jednom danu.
A pedeset i pet minuti
Pre smrtnog trena
Sedela je u dackoj klupi
Ceta malena
I iste zadatke teške
Rešavala:koliko može
Putnik ako ide peške...
I tako redom.
Misli su im bile pune
Istih brojki,
I po sveskama u školskoj torbi
Besmislenih ležalo bezbroj
Petica i dvojki.
Pregršt istih snova
I istih tajni
Rodoljubivih i ljubavnih
Stiskali su u dnu džepova.
I cinilo se svakom
Da ce dugo,
Da ce vrlo dugo,
Trcati ispod svoda plava
Dok sve zadatke na svetu
Ne posvršava.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
Na brdovitom Balkanu
Umrla je mucenickom smrcu
Ceta daka
U jednom danu.
Decaka redovi celi
Uzeli se za ruke
I sa školskog zadnjeg casa
Na streljanje pošli mirno
Kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
Istog casa se uzneli
Do vecnog boravišta.
SELJAKOVA SMRT
Miriše sva kuca na jabuke brane,
U podrumu pocinje da previre šira,
Sladi miris šljiva na sve sela strane.
Prvi žut list padau zelenilo vira.
Sveštenik molitvu cita,
Ali mnogo se jasnije cuje
Kako u košnicama pcele zuje,
Kako u lebarnici tapšu sita.
Mnogo se jasnije cuje
Kako tužno mucu dva vola,
Kako neko opravlja i kuje
Stara za sprovod kola.
Iz hrasta pod kojim je spavao
Sadeljan mu je kovceg prosti,
I oni što su mu na svadbi igrali
I sad su opet njegovi gosti.
Sunce vec pocinje da pada
Treba u zemlju leci pre mraka,
I pokojnik se na put krete,
Osta mu za ledima žitnice zgrada,
Osta putanja do tora
Nikla iz njegovih koraka.
Prode kraj rala i motika,
I ne digoše mu se ruke da ih se maše,
Prode bez osmeha kraj otave i paše,
Zabrana,njiva i strane šljivika.
Prode bez pozdrava preko zlata
Što lagano je sipilo s granja,
Preko krupnih lisnih dukata,
Preko zemlje meke što za stope prianja.
Kao kad se vracaju iz vodenice
Idu volovi nogu pred nogu.
Prica sprovod uz tihu setu
O ceni šljiva i pšenica,
I bogu,
Velikom nebeskom kmetu
SRBIJA JE VELIKA TAJNA
Srbija je velika tajna:
Ne zna dan šta noc kuva,
Niti noc šta zora rada,
Ne zna grm šta susedni grm sanja
Niti ptica šta se dogada
Izmedu granja.
Ne zna gušter šta puzi ispod kamenja,
Niti kukuruz struk sluti
Šta se u susednoj njivi sprema.
Svakog casa sve se menja,
Nijednog kuta ni lista nema
Da nije tajna.
Ko zna šta krije u sebi
I ta nevina rosa sjajna;
Ti seljacki poslovni krici
Što se s brda na brdo cuju
Zaveru možda kuju.
Ko ce u toj zemlji kada
Znati šta i devojka mlada
U nedrima netaknutim nosi;
Kakvu tešku tajnu
U rukama svojim drži dete;
I starica pogrbljena svaka
Do kakve se uputila mete.
U toj zemlji i vetri
I mirisi,potoci i reke,
I crkvena zvona
Potajno prenose vesti,
Na prvom zavijutku
Gde šuma pocinje ona
Ko zna šta možeš sresti.
U toj zemlji ni zecjoj stopi
Neprijatelj verovati ne sme,
Ni tragu volovskih kopita.
Dogovori su možda tajni
I žetelacke pesme
I udari šumskih sekira
I uspavanka uz kolevku skrita.
NEMAM VIŠE VREMENA
Nemam više vremena za duge recenice,
Nemam kad da pregovaram,
Otkucavam poruke kao telegrame.
Nemam vremena da raspirujem plamen,
Sad zaprecem šake zgorela žara.
Nemam više vremena za hodocašca,
Naglo se smanjuje putanja do ušca,
Nemam kad da se osvrcem i vracam.
Nemam više vremena za sitnice
Sad treba misliti na vecno i neobuhvatno.
Nemam kad da razmišljam na raskrsnici,
Mogu stici jedino kudgod u blizinu.
Nemam vremena da išta izucavam,
Nemam vremena sad za analize,
Za mene je voda sada samo voda
Kao kad sam je pila sa kladenca;
Nemam kad da razlažem naa sastojke nebo,
Vidim ga onakvo kakvo ga vide deca.
Nemam više vremena za bogove tude,
Ni svoga nisam dobro upoznala.
Nemam kad da usvajam zapovesti nove,
Mnogo mi je i starih deset zapovesti.
Nemam više kad da se pridružujem
Ni onima koji istinu dokazuju.
Nemam kad da se borim protiv hajkaca.
Nemam kad da sanjam,da lagano koracam.
|
|
|
|
|
|
|