O delima  Ive Andrića
Pripovetka ''Put Alije Đerzeleza'' spada u najveće domete Andrićevog pera. Njen junak potiče iz arhaičnog sveta muslimanske narodne pesme.Andrić ga je ,međutim,prikazao na izrazito moderan način ,nije ga prikazao kao pobednika na megdanima  nego kao nesrećnog ljubavnika i neshvaćenog čoveka. Andrićev Đerzelez ,kao i drugi njegovi junaci,nalazi se u stalnom sukobu sa svetom,svaka njegova akcija izaziva otpor i, po pravilu ,završava se porazom.Pripovetka je triptihon sastavljen od tri novelističke celine:u njima je ispričano  o tri Đerzelezova sjahivanja sa konja i o tri njegova  ljubavna poraza.Ovoj pripoveci bliske su i pripovetke :''U musafirhani'' , ''Mustafa Madžar'', ''Za logorovanje'' , ''Lubav'' i dr. Po umetničkim doživljajima sve su međusobno bliske. Kompozicija im je mozaička ,s dosta kratkih epizoda i sporednih likova.

U drugom nizu pripovedaka  proteže realističko iznošenje spoljašnjih zbivanja s naglaskom na jednom događaju , što podseća na anegdotizam  naše realističke proze (''U zindanu'' ,''Svadba '' ,''Veletovci''i dr.) Nasuprot njima stoje psihološke pripovetke ,u kojima preovladavaju unutrašnja preživljavanja , dok su spoljašnji događaji svedeni na najmanju meru(''Mila i Prelac'', ''Knjiga'', ''Žeđ'', ''Zlostavljanje'' i dr.). Posebnu skupinu čine  pripovetke-hronke ,u kojima su individualne sudbine date u pozadini porodične , lokalne  ili nacionalne hronike.Tim putem su nastale su kratke pripovetke :''Most na Žepi'', ''Čudo u olovu'','Olujnici'', zatim duže  ''Mara Milosnica '',''Anikina vremena '',''Zeko'', ''Priča o vezirovom slonu'' i druge.

Ta tendencija , prisutna u pripovetkama u čijoim su osnovama otkriveni elementi hronika , dobila je  najpotpuniji izraz  u velikim romanima- hronikama :''Na Drini ćuprija'' i '' Travnička hronika'',kao i u nedovršenom romanu ''Omer-paša Latas''. 

Tip romana-hronike najpotpunije je ostvaren u najpoznatijem Andrićevom  delu ''Na Drini ćuprija''.U prostoru romana  most je najlepša i  najistaknutija tačka,središte društvenog i duhovnog života  grada , centar njegove imaginativne aktivnosti.Oko njega su ispletene lokalne priče  i legende , on se pokazuje kao pozornica ili kao nevidljivi učesnik  u svim značajnim događajima u životu pojedinca i grada.Kao tvorevina ljudskih  ruku  most je simbol odoljevanja  neumitnoj  rušilačkoj sili vremena ,jedina stalnost u promenjivosti i prolaznosti ljudskog života.''Travnička hronika je roman sumorne ,vlažne atmosfere,mračnih nagona i masovnih histerija .Istovremeno to je roman o susretima svetova i civilizacija,o pokušajima dijaloga među njima ,o nesporazumima koji idu od nerazumevanja i čuđenja  do zaslepljujuće mržnje imračnih razaranja i zločina .Ali upravo zbog toga nameće se misao o neophodnosti i potrebi građenja mostova koji povezuju i približuju ljude.

''Gospođica''  je roman-studija karaktera.Kao i u kakvoj klasičnoj komediji karakter i ponašanje  ličnosti predodređeni su jednom dominantnom strašću,tvrdičenjem.Ponavljanjem istih reakcija i postupaka ima kao posledicu monotoniju i suvoću naracije.

''Prokleta avlija ''je pripovetka ili kratki roman razvijen tehnikom priča u priči.U osnovi dela je saznanje o ,,dubokoj ljudskoj podeljenosti''   i njenom kobnom uticaju na ljudske sudbine .Posredstvom nekoliko naratora  ispredaju se niti priča o ljudima iz raznih sredina i epoha i kao imaginarni mostovi prebacuju se lako  i jednostavno preko provalija koje dele vremena ,prostore i religije povezuju sudbine ljudi u podeljenom svetu.

 

              HOME PAGE