Џејмс Џојс
1882. – Рођен је 2.фебруара у Даблину, као прво од десеторо дјеце у прилично имућној католичкој породици средњег сталежа
1893-98. – Похађа елитни Белведерски колеџ у Даблину који су водили језуити. Као један од најбољих студената, добија низ награда током школовања. Био му је намјењен позив свештеника али он окреће леђа католичкој цркви да би поста свештеник умјетности
1900. – Објављује чланак ''Ибзенова нова драма''. Чланак је показан Ибзену и стари писац га је похвалио због разумијевања његовог посљедњег комада ''Кад се ми мртви пробудимо''
1902. – Кад је дипломирао модерне језике, одлази у Париз на студије медицине. Уз помоћ великог ирског пјесника В.Б. Јејтса, шаље даблинским новинама преко двадесет приказа нових књига.
1903. – Напушта студије медицине и враћа се у Даблин јер му је мајка тешко болесна. Четири мјесеца гледа је како умире, али одбија њену молбу да се врати под окриље вјере. Послије смрти своје жене, Џојсов отац се потпуно одаје алкохолу.
1904. – Преломна година у Џојсовом животу: у јануару пише аутобиографски текст ''Портрет умјетника'' зачетак доцнијег романа, и низ пјесама, касније објављених под насловом ''Камерна музика''. Покушава да направи каријеру као пјевач, затим тражи посао у Народној библиотеци. Једно вријеме ради као наставник у школи. У јуну упознаје Нору Барнакл. 16.јуна излази с њом и то је дан у коме се одвија роман ''Уликс'', написан 15 година касније. Шетали су по Рингсенду, мјесту из приче ''Сусрет'', гдје је Џојс, као дјечак, сусрео старог покварењака, на путу ка Кући Голубова. У јулу пише ''Сестре'', прву причу будуће књиге ''Даблинци''. У октобру одлази у добровољно изгнанство из Ирске заједно с Нором и, преко Париза, Цириха и Трста, стиже у Пулу, ''мјесто које је и Бог заборавио'', да би постао наставник у Берлицовој школи за језике. Иако се изгнанство протегло на читав његов живот, Даблин остаје његов свијет прича и романа.
1905. – Почиње десет гладних година изгнанства. Џојс и Нора прелазе у Трст, гдје им се рађа син Ђорђо. Брачни живот постаје тежак у току Норине трудноће и порођаја, а Џојс се све чешће одаје пићу. Ипак, пише ''Даблинце'' и већи дио будућег романа ''Портрет умјетника у младости''. Крајем године шаље 12 прича ирском издавачу а затим пише: ''Два заводника'' и ''Облачак'', након чега издавач одустаје од штампања ''Даблинаца'' због наводног неморала. У октобру му се придружује млађе брат Станиславс, који такође постаје учитељ у Берлицовој школи. Трезвен и штедљив, за разлику од Џојса, он постаје велика помоћ брату и његовој породици. Чак су и по изгледу били потпуно различити: Џејмс витак, њежан, неозбиљан, а брат му темељан, развијен, озбиљан.
1906. – Џејмс прелази с породицом у Рим гдје ради у једној банци. Пише посљедњу и најдужу прчу за ''Даблинце'' – ''Мртви''. Почео је и причу ''Уликс'', коју није завршио. Поводом ''Даблинаца'' пише издавачу Гренту Ричардсу: ''Није моја грешка да се воњ смећа, корова и отпадака осјећа на страницама мојих новела. Озбиљно вјерујем да ћете закочити ток цивилизације у Ирској спријечавајући Ирце да добију један добар увид у себе у мом лијепо изглачаном огледалу''
1907. – У Риму, Џојс постаје све депресивнији и све се више одаје пићу па се враћа с породицом у Трст, гдје му се рађа кћерка Лусија. Живот му постаје тако неподношљив да пише Друштву колонија у Јужној Африци тражећи посао. Обоје дјеце је јако осјетљиво и плачно. Нора незадовољна животом који воде и биједним станом у ком живе. У септембру завршава причу ''Мртви''. Пије све више. Станиславс буквално постаје чувар братовљев. Излази књига пјесама ''Камерна музика'', али издавачи упорно одбијају да штампају ''Даблинце''. ''Страница Облачка ми пружа више задовољства од свих мојих стихова'' рекао је Џојс брату.
1909. – Након пет година изгнанства, Џојс са сином путује у Ирску. Поново потписује уговор за ''Даблинце''. По повратку у Трст, долази на идеју да отвори биоскоп у Даблину. Враћа се у Даблин, али на крају читав тај пројекат пропада.
1912. – Издавач тражи да Џојс направи измјене у Даблинцима, што Џојс одбија, затим дјелимично прихвата, мада је услов за објављивање био да се изостави прича ''Сусрет''. Џојс путује у Даблин с породицом, затим се враћа у Трст. У међувремену издање бива одштампано а затим уништено од стране издавача.
1913. – Џојсов живот коначно креће набоље. Налази бољи посао у школи за учење језика, што му доноси више приватних ученика. Заљубљује се у једну од својих ученица, Амилију Попер. Крајем године, јавља му се Езра Паунд и тражи од њега да му пошаље нешто за часописе на које је Паунд имао утицаја.
1914. – Паунд хвали ''Даблинце'' и шаље ''Сусрет'', ''Пансион'' и ''Облачак'' издавачу познатог књижевног часописа у Лондону. Тако, Паунд, послије Јејтса, открива Џојса, као што ће касније открити издавачима и Елиота. Већ у фебруару, на Џојсов рођендан, у наставцима почиње да излази ''Портрет умјетника у младости''. Џојс поново пише ирском издавачу и тражи штампање ''Даблинаца''. Књига коначно излази у јуну. Џојс у једном писму каже: ''Десет година живота изгубио са у дописивању и препирци око Даблинаца. Била је одбачена од 40 издавача, њен слог је три пута растура, а једном је читав тираж уништен. То ме је стајало преко 3000 швајцарских франака поштарине, возних и бродских трошкова, јер сам се дописивао са 110 новина, 7 адвоката, 2 удружења, 40 издавача и неколицином писаца. Сви су одбили да ми помогну – осим г.Паунда.'' Крајем године Џојс почиње да пише роман ''Уликс'' и драму ''Изгнаници''.
1915. – По избијању рата Џојс прелази с породицом у Цирих. Због своје духовитости и козерства брзо стиче пријатеље. Годинама је одлазио у чувени Pfaufen Kafe гдје су га познаници редовно налазили с боцом бијелог вина у ''оштрим дискусијама'' с другим сталним гостима, често такође ратним избјеглицама.
1916. – У Њујорку излази ''Портрет умјетника у младости''
1917. – Џојс одлази на прву од више операција десног ока.
1918. – У Лондону излазе ''Изгнаници''
1919. – Џојс се враћа у Трст, који је постао учмало провинцијско мјесто Краљевине Италије. И даље ради на ''Уликсу'', роману који је писао пуних седам година.
1920. – Џојс одлази с породицом у Париз, гдје је планирао да борави само недјељу дана на путу за Лондон, али у Паризу остаје живи сљедећих 20 година. Већ тада показује се да кћи Лусија болује од шизофреније, због чега ће у својој 26.години завршити у санаторијуму. К.Г. Јунг је 1932.године, испитујући њену болест рекао да и она и Џојс иду до дна ријеке али док Лусија тоне, Џојс рони, као и да ''оно што изгледа ментално болесно у Џојсовом писању можда је врста менталног здравља недоступног схватању обичног човјека''.
1922. – У Паризу излази роман ''Уликс'', кључна књига двадесетог вијека, која је извршила огроман утицај на модерну литературу. Роман је одмах забрањен у Британији и Америци. Хемингвеј је, одушевљен књигом, прокријумчарио неколико примјерака у Америку. Међутим, било је и оних који нису хтјели ни да читају роман рекавши да ''није прикладан за читање''. ''Ако Уликс није прикладан за читање,'' рекао је на то Џојс''онда живот није прикладан за живљење''. Џојс стиче свјетску славу, али га прати фама скандалозног писца.
1923. – Почиње да пише ''Бдијење над Финигеном'', књигу за коју је рекао да је као планина у којој он пробија тунеле у свим правцима, али не зна шта ће пронаћи. Сљедећих 15 година објављиваће низ фрагменатаиз ње под насловом Work in progress'', који су наишли на потпуно неразумијевање, чак и људи најближих Џојсу. ''Можда је то што пишем шизофренија. За сто година неко ће просудити'' С.Бекету каже: ''Могу да учиним шта год хоћу с језиком.''
1924. – Послије нових операција на очима, Џојсов вид се све више погоршава.
1927. – Излази збирка Џојсових пјесама ''Pomes Penyeach''
1939. – У Лондону излази ''Finnegan’s Wake''. Нора је то коментарисал:''Ех, Џиме, нисам прочитала ниједну твоју књигу али мораћу једног дана јер сигурно су добре с обзиром како се добро продају.'' Већ се наслућује почетак Другог свјетског рата, што тешко погађа Џојса, поготово због Лусије коју због опасности од инвазије стално премјештају из једног у други санаторијум. Џојс поново много пије и троши, рекавши једном приликом Бекету: ''Брзо клизимо низбрдо''. Његову депресију појачавају тешки болови у стомаку. Готово слијеп, потпуно престаје да пише.
1940. – С породицом одлази у Цирих. Лусија остаје у санаторијуму у Француској.
1941. – Показује се да Џојсови болови у стомаку потичу од чира. Одлази на операцију и два дана након тога, 13.јануара, умире. Сахрањен је у Цириху. Нора је умрла 1951.године.
