LISICA
Na razmrskanoj nozi se dovukla,
uklupčila se kraj klupe i breaga.
A krv je k`o tanka brazda okrugla
sanjivo lice delila od snega.
Još je nazirala pucanj kroz dim ljuti,
i vila se šumska putanja u oku.
Iz žbunja je vetar kosmati i kruti
raznosio sitne sačme kišu zvonku.
Kao žunje, nad njom magla se je vila,
bilo je crveno vlažno veče pozno.
Nemirno se glava dizala i krila
i jezika na rani ledio se grozno.
Žuti rep, k`o požar, u sneg je upao,
k`o kuvana mrkva usna je otekla...
Širio se inja i sačme dah zao,
a krv, vrh čeljusti, curila je, tekla.
1916.
