Краљевска породица

Шире породично стабло

Историја династије

Галерија

 ИСТОРИЈА ДИНАСТИЈЕ

Устанак је био успјешан и Карађорђе је оформио владу у Београду. Године 1811. проглашен је за владара, а његова породица добила право наслеђа.

19. и 20. вијек

Године 1813. Турци су се вратили у Београд, а Карађорђе се повукао у Аустрију. Његов син, кнез Александар I, вратио се у Србију као владар 1842. године, али је 1858. год. свргнут са престола.

Године 1903. Скупштина је одлучила да принц Петар Карађорђевић - Карађорђев унук - ступи на престо. Са краљем Петром I у Србији је почела ера демократије и либералног управљања земљом. Сам краљ је већ раније био превео на српски језик есеј Џона Стјуарта Мила "О слободи".

Иако су балкански ратови 1912. и 1913. год. резултирали територијалним ширењем Србије, бјес због аустријске анексије Босне и Херцеговине тињао је у сусједним земљама Србији и Црној Гори. Жеља народа за независношћу од Аустрије, довела је до атентата на аустријског надвојводу Франца Фердинанда 1914. год. у Сарајеву, чиме је запаљена варница I Свјетског рата.

После Првог свјетског рата

Пред крај рата 1918. год. представници три јужнословенска народа прогласили су сопственом иницијативом нову Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца под круном Петра I, који је преминуо три године касније.

Краљ Александар I, који је од 1914. год. вршио дужност принца регента умјесто болесног оца, прославио се у народу као учесник Балканских ратова и I Свјетског рата. Године 1922. оженио се румунском принцезом Маријом. Имали су три сина: престолонасљедника Петра и принчеве Томислава и Андреја.

Нова краљевина суочила се са многим проблемима. Сусједне државе жељеле су дјелове њене територије, а трвења између Хрвата и Срба су расла. Године 1929. постало је јасно да краљ нема другог избора до да наметне непосредну краљевску владавину. То је урадио преко воље, обећавши да ће у преименованој краљевини Југославији обновити демократију када се постигне национално јединство и искорјени корупција државног апарата. Године 1934. краља је у Марсеју убио македонски терориста који је радио за рачун хрватских екстремиста, уз мађарску и италијанску подршку. У нападу је погинуо и француски министар спољних послова Луј Барту.

Син краља Александра I, престолонасљедник Петар, имао је само 11 година када му је отац убијен, а он постао краљ. Додјељена су му три регента. Његов стриц, принц Павле, ожењен грчком принцезом Олгом - постао је један од регената.

Други свјетски рат - укидање Монархије од стране комуниста

До 1941. год. сви југословенски сусједи су пали под контролу нациста. Упркос пробританске оријентације принца Павла, у тежњи да избјегне крвопролиће, регент је осјећао обавезу да потпише пакт о не нападању са Њемачком и Италијом. Убрзо након тога, 17. марта 1941. год. принц Павле и друга два регента, као и краљевска влада, свргнути су са војним ударом, а млади краљ Петар II проглашен је пунољетним.

Недјељу дана касније Њемачка, Бугарска, Мађарска и Италија напале су Југославију и војска је била принуђена да капитулира. Краљ Петар II и југословенска влада повукли су се преко Атине, Јерусалима и Каира у Лондон, гдје су се придружили бројним владама у изгнанству пред нацистичком окупацијом Европе.

Југославија је раскомадана како би се удовољило захтјевима Италије, Бугарске, Мађарске, Њемачке и свјеже проглашене марионетске државе Хрватске. Упркос слому југословенске војске у земљи су се оформила два супарничка покрета отпора. Први је био краљевска војска у отаџбини, позната и као Четнички покрет, на челу са лојалистом, генералом Драгољубом (Дражом) Михајловићем, министром одбране владе у изгнанству. Други је био револуционарни партизански покрет, који је водио комуниста Јосип Броз - касније познатији као Тито. Посљедица је био крвави грађански рат.

Савезници су најприје подржавали Михајловића, а онда су се преоријентисали на Тита. Године 1944, у пратњи совјетских тенковских бригада, партизани су ушли у Београд и оформили комунистичку владу.

Наредне године, у новембру, монархија је незаконито укинута, без референдума, а Југославија се преобразила и током више од четири деценије остала тоталитарна једнопартијска држава под влашћу комунистичке партије. Краљ Петар II никада није абдицирао.

Године 1947. комунистичка влада је одузела држављанство и конфисковала имовину Краљевској породици. Држављанство је Краљевској породици враћено 2001. године.

17. јула 2001. године престолонасљедник Александар II, његова супруга принцеза Катарина и три сина: принц Петар, принц Филип и принц Александар вратили су се у свој дом, Краљевски двор у Београду. Краљевски двор је био резиденција краља Александра I и краља Петра II. Краљевска породица коначно се вратила кући после скоро 60 година изгнанства.

назад