Kosmički zraci

Elektroni, protoni i složena jezgra velikih energija, se mogu proizvesti u mnogim astronomskim okruženjima. Takve čestice putuju kroz kosmos i nazivaju se kosmički zraci. Neke od ovih čestica dođu i na Zemlju. Kada ovi objekti udare u našu atmosferu, stvaraju se druge čestice, koje se nazivaju pioni i muoni. Ove čestice se zatim usporavaju ili udaraju u druge atome u atmosferi. S obzirom da atmosfera usporava ove čestice, što putujemo više u atmosferu, primjećujemo više radijacije. 

Kada se popnete na visoku planinu ili putujete avionom, izloženi ste većoj količinin kosmičkog zračenja, nego kada se nalazite u nivoa mora. Većina kosmičkog zračenja je veoma energetična. Može veoma lako da prođe kroz desetak centimetara olova. S obzirom da kosmička radijacija izaziva genetičke promjene, naučnici smatraju da je imala veliki uticaj na evoluciju na Zemlji. Naša atmosfera nas prirodno štiti od ovih štetnih efekata. Međutim, ako u budućnosti budemo putovali sa Zemlje na neku drugu planetu, bićemo izloženi veoma jakom zračenju. Budući svemirski putnici će morati naći način da smanje izloženost kosmičkom zračenju.

Pocetna strana    Gradja atoma    Radioaktivnost    Alfa-cestice    Beta cestice    Gama zraci    Period poluraspada    Kosmicki zraci    Nuklearne reakcije       Detekcija zracenja    Nuklearni reaktori    Nuklearno oruzje    Pitanja