povratak

  Za gljive je bitno naglasiti da ih moze brati i koristiti samo osoba koja ih poznaje ali ako uvijek bere sa istog mjesta odredjenu vrstu ili tu vrstu razlikuje od otrovnih koje su veoma slicne. Ako se pojede otrovna gljiva, dolazi do sprecavanja obrzovanja sinapse u centru za disanje i rad srca u produzenoj mozdini.  

  Jestive gljive su znacajne u ishrani, a mogu se susiti, konzervirati, jesti kuhane i dinstane, nemaju holestorola. Gljive  koje zive u zemlji u vidu gomolja imaju izuzetnu aroma , dodaju se jelima kao zacin. Ima ih u Dalmaciji, nekim djelovima  Italije i Francuske. 

  Jestive  gljive, za razliku od drugog jestivog  divljeg bilja, predstavljaju dobar izvor bjelancevina. Tako npr. U 100 grama gljiva (vrganja  i pecurki) ima 4,2 grama bjelancevina. Gljive mogu da se nadju po pasnjacima , livadama, parkovima, u sumama ispod nagomilanog lisca, oborenih i trulih stabala, grana , mahovine itd.  Ima ih od proljeca  do kasne jeseni, a najvise pocetkom jeseni.

 
Po obliku i gradji razlikuju se sledece grupe gljiva:
SMRČCI  I  HRČCI - imaju jako naborane ili uzduzno rebraste glavice sa valjkastom supljom drskom, brasnjave povrsine. Tu spadaju: smrčci, hrčci, jesenji hrčci, reduše.

GLJIVE, PEČURKE - imaju sesir i drsku. Razlikuju se dvije grupe: prva grupa na donjoj strani sesira ima listice. Tu spadaju: rudnjace, reduse, zakice, mlecnice, prstenke, mastivljke i pupovke. Druga grupa  na donjoj strani sesira ima cjevcice : Tu spadaju vrganji i skripavci.

LISIČICE -  imaju ljevkast sesir, kratku drsku, a ispod sesira rijetke nabore koji silaze niz drsku. BABJE  UHO - lici na plitku casicu nepravilnog oblika dnom pricvrsnim za podlogu
PUHARE - prasnice  su okruglasto-kruskolike, a kad sazru,  cijeli sadrzaj se pretvara u prah. KORALKE - kapice su bez sesira. Granaju se iz drske i to veoma gusto.

početak strane