ZNAMENITOSTI PARIZA

 

 

 

Ø      KATEDRALA NOTRE DAME

Još od vremena kada su se PARISII naselili, na ističnoj strani ostrva (Gradsko ostrvo-ILE DE LA CITE) nalazila se crkva, a na zapadnoj kraljevska palata. Danas su to NOTRE DAME i PALAS DE JUSTICE.

Notr Dam je najposećenija katedrala u Francuskoj. "Teška kao slon, a laka kao leptir" (Anatole France).Radovi su započeli 1163 god., gotski stil, izuzetno proporcionalna. Fasada je vertikalno podeljena stubovima na tri dela, a horizontalno galerijama takođe na tri dela. Ima tri portala, iznad njih galerija kraljeva sa 28 statua, rozeta prečnika 10m sa vitražima iz XIII veka. Dve nedovršene kule sa prozorima visokim 16m.

 

 

Ø      JELISEJSKA POLJA
(AVENUE DES CHAMPS ELYSEES)

U XIX veku postaju popularno mesto sastanaka. Grade se brojne privatne palate koje su posle I sv. rata zamenjene luksuznim prodavnicama, restoranima, poslovnim prostorima. Avenija je široka 70m i "najlepša na svetu".

 

 

 

 

 

 

Ø      TRIJUMFALNA KAPIJA
(L'ARC DE TRIOMPHE)

Gradi je Napoleon u čast svoje velike armije. Visoka je 50m, široka 45m. Ukrašena je statuama od kojih je najpoznatija Marseljeza. Nalazi se na trgu Zvezda (ETOILE). Okružuje je 12 velikih avenija i 12 palata.

 

 

 

 

Ø      MARSELJEZA ~ Fransua Rid

 

Ovo delo je visoki reljef u bronzi izveden na Trijumfalnoj kapiji. Skulptura predstavlja vojnike koji kreću u vojni pohod. Izvedena je u dva nivoa. U prvom nivou centralno mesto zauzima vođa koji u desnoj ruci visoko drži skinuti šlem, a levom rukom je prigrlio mlađeg vojnika i ohrabruje ga pred borbu. Sa leve i desne strane vođe, nalaze se obični vojnici. Jedan od tih vojnika, koji je na desnoj strani, gleda prema gore tj. prema vojniku ženi koja se nalazi u drugom nivou iznad njihovog vođe. Ona u desnoj ruci drži mač uperen napred, a levom podignutom u vis poziva vojnike u borbu. U pozadini ove figure su krila, a iza njih viore se zastave. Cela skulptura je dinamična jer su svi likovi u pokretu. Uočava se kontrast svetlo-tamno između ispupčenih i udubljenih delova koji se naročito ističu na naborima haljine ženske figure, krilima i mišicama vojnika.

 

 

Ø      PALATA PRAVDE
(PALAS DE JUSTICE)

Još od vremena kada su se PARISII naselili, na ističnoj strani ostrva (Gradsko ostrvo-ILE DE LA CITE) nalazila se crkva, a na zapadnoj kraljevska palata. Danas su to NOTRE DAME i PALAS DE JUSTICE.

 

 

 

 

 

 

Ø      SVETA KAPELA
(SAINTE CHAPELLE)

Sagrađena je 1248. god. po naredbi kralja SAINT LOUIS. Povezana je sa njegovim sobama u Palati pravde(PALAIS DE JUSTICE). Vrhunac gotske arhitekture. Donja kapela, visoka 7m bila je dostupna svim vernicima. Gornja, kraljevska kapela je jedinstvena u svetu zbog prekrasnih vitraža čija je površina 618m2.

 

 

Ø      CONCIERGERIE I NOVI MOST
(PONT NEUF)

Konseržeri je zgrada koja je pripadala osobi zaduženoj za održavanje kraljevske palate. Čuvena Salle des gendarmes (sala žandarma), četvorobrodna 68m dužine, 27m širine i 18m visine. Muzej Dorsej (Le Musee D'Orsay) iz koga su Ludvig 16. i Marija Antoaneta izvedeni na giljotinu.

Novi most podignut 1604. god. je najstariji pariski most. Prvi most od kamena. Podignut u vreme Anrija IV čija se konjanička statua nalazi u blizini.

 

 

Ø      PANTEON
 (PANTHEON)

Sagrađen u XVIII veku, spoj gotske lakoće i grčke raskoši i lepote. Peristil sa 22 korintska stuba, kupola teška 10.000t. 1885. god. u Panteon su preneti ostaci Victor Hugo-a i ispisano je na fasadi: "Velikim ljudima, zahvalna otadžbina". U Panteonu počivaju: MIRABEAU, MARAT, VOLTAIRE, ROUSSEAU, HUGO, ZOLA, JAURES, GAMBETA, MOULIN, CASSIN, MARLAUX.

 

 

Ø      AJFELOVA KULA
(TOUR EIFFEL)

Simbol Pariza, ljudske genijalnosti i kreativnosti. Kulu je podigao francuski inženjer Gistav Ajfer sa namerom da od toga načini najveći događaj velike svetske izložbe u Parizu. Završena je za dve godine, 31.03.1889. god. Visoka 320,75m, teška 9700t, I sprat: 57m, II sprat: 115m, III sprat: 274m. Do vrha vode 1792 stepenice. Vidljivost sa vrha oko 70km. Oscilira 12cm. Visina varira 15cm, zavisno od temperature. 16000 posetilaca dnevno. Parčadi gvožđa 18038 i farba se svake 7. godine, a za to se utroši 40t farbe.

 

 

 

 

 

Ø      KOMPLEKS INVALIDI
(LES INVALIDES)

Stil: Francuski klasicizam.
Građen po odluci Louis XIV, namenjen ratnim invalidima. Danas u crkvi počiva Napoleon I u sarkofagu od crvenog porfira na zelenom granitnom postolju. Okružen je sa 12 statua koje personifikuju pobedničke carske pohode. Pozlaćena kupola visoka 107m. U okviru kompleksa se nalazi veoma bogat vojni muzej

 

 

 

Ø      LUVR
(LOUVRE)

Stil: Francuski klasicizam.

Palata Luvr započeta krajem XII veka. Mnogi vladari su je tokom narednih vekova dograđivali i menjali. Bila je dvor, a krajem XVII veka je zamenjuje Versaj dok se Luvr pretvara u muzej. Vrlo bogate muzejske kolekcije podeljene su na 6 odeljaka: egipatski, orijentalni, grčki i rimski antikviteti, slike, skulpture, umetnički predmeti.

 

 

 

 

Ø      MONA LIZA ~ LEONARDO DA VINČI

To je portret Đokonde, žene grofa Đokonde (bar se tako tumačilo do skora), koja mu je po predanju pozirala 4 god. uz muziku i uz čitanje. Portret je za ono vreme, a to je doba visoke, pozne renesanse bio krajnje neobičan, obzirom da se radi o 3/4 portretu-to znači vidi se njeno lice, glava, poprsje i ruke, ali ne i cela figura,mada je jasno da model sedi. Postoje neka tumačenja da je Leonardo zapravo u ovom portretu pokazao nešto izmenjen sopstveni lik (može se uporediti sa njegovim portretom u starosti sa sedom bradom i kosom rađen srebrnom pisaljkom).

Portret poseduje izvanrednu mirnoću, spokojstvo i vedrinu što povlači i poza ruku blago skrštenih. Ova mirnoća nije izraz trenutnog stanja i raspoloženja modela već izražava opštu karakteristiku visoko kultivisanog ljudskog bića. Da bi se potpuno razumela ova slika moramo se setiti antičke umetnosti naročito arhajskog perioda koje ima karakterističan "arhajski osmeh". On prikazuje stanje potpune duševne harmonije sigurnosti i opuštenosti-kalokagatije(kalokagathos).

kalos-dobar i lep

k-i

agathos-plemenit

To označava dobrotu, lepotu i plemenitost odjednom.Poznato je da je Leonardo, kao i svi drugi renesansni autori mnogo čitao prevedene starogrčke tekstove pa je u portretu grofice Đokonde želeo da izrazi upravo ove pomenute osobine, harmoniju duha i tela, otmenost i plemenitost.

Da se ne radi samo o realističnom portretu jedne bogate savremenice Leonarda, dokazuje i pejzaž u pozadini, koji je krajnje idealizovan. On ne predstavlja konkretno mesto, vać idealnu prirodu, a spoj njenog lika i prirode može nas navesti na misao o skladu čovaka i prirode uopšte.

Boje su prirodne, mrke, zelenkaste, ružičaste, najvažniji je inkarnat (koža lica i ruku) koji je Leonardo predstavio izuzetno vešto lazurno-glatko bez vidljivih poteza četkice. Slika ima oblik piramide jer ima dubinu-pejzaž. Uočljiva je i asimetrija kao estetski fenomen.

 

Ø      OPERA
(OPERA GARNIER)

Sagrađena 1860. god. Usklađujući različite stilove i materijale stvoren je novi stil: NAPOLEON III.Najraskošnija i najoriginalnija grđevina XIX veka.

 

 

 

Ø      MONMARTR
(MONT MARTRE)

Brdo iznad Pariza. Postaje popularno tokom XIX veka, kada mnogi Parižani tu dolaze u potrazi za seoskom atmosferom sa vinogradima i mlinovima. Postoji Gornji Monmartr, koji je početkom XX veka bio stecište umetnika (RENOIR, PICASSO, APPOLINAIRE). Trg TERTR (PLACE DU TERTRE), stari seoski trg, centar umetničkog Monmartra. Na vrhu brežuljka sagrađena je 1910. god. bazilika sv. Srce (BASILIQUE DU SACRE COEUR). Ogromna bela crkva, zvonik visok 84m, zvono teško 18t. Unutrašnjost dekorisana mozaicima površine 500m2. Donji Monmartr poznat po burnom noćnom životu, MOULIN ROUGE, centar francuskog CANCAN-a.

 

 

Ø      VERSAJ
(VERSAILLES)

Veliki dvorac francuskog kralja Luja XIV, nedaleko od Pariza. Otac Luja XIV, Luj XIII je na mestu današnjeg dvorca prvo sagradio paviljone u kojima je boravio za vreme lova. Luj XIV odlučuje da tu sagradi dvorac ogromnih dimezija. Na starom dvoru, prvo su dograđena dva niza soba za kralja i kraljicu, a zatim i znamenita dvorana ogledala. Potom je u središtu palate formiran veliki trg za održavanje svečanosti, smotri i parada dok su oko palate podignuti čuveni, geometrijski pravilni i simetrični, versajski parkovi i raskošne aleje i fontane. Ka trgu dvorca vode tri velike gradske ulice. Kralj Luj XIV je prema istorijskim predanjima tražio od svojih arhitekata da celu kompoziciju njegovog raskošnog dvorca postave tako da centar cele kompozicije i svih puteva koji vode u Versaj bude njegova spavaća soba i u njoj njegov krevet. 1682. god. u dvor se useljava on sa još 10.000 osoba. Versaj su podigli trojica velikih francuskih graditelja tog vremena - Le Vo, Le Notri i Arduen Manasr. Raskoš ovog dvorca je u potpunom skladu sa uzdizanjem sopstvene veličine ličnosti ovog nadmenog francuskog kralja za koga su vezane dve poznate izreke: "Država, to sam ja" i "Posle mene potop". U XVIII veku dvorac je pretvoren u muzej.

 

 

 

                        POCETNA STRANA             ISTORIJA PARIZA             GALERIJA PARIZ                KVIZ