U zaštiti i
lečenju organa za varenje najvažnije je dobro planiranje jelovnika i
sticanje zdravih navika u ishrani:
Slatka jela
Preterano uzimanje slatkiša štetno je za sve bolesti želuca, ali škodi i zdravim osobama, jer izaziva suvišno lučenje želudačne kiseline. Najpodnošljiviji su keks i suvi kolači.
Ono što treba da Izbegavamo su sladoled i hladnikremovi, masna i pržena testa, testa sa kvascem i lisnata testa sa maslacem.
Meso i masnoća
Masnoće najviše opterećuju sistem za varenje, a osim toga mogu da dovedu i do povišenog holesterola u krvi. Stoga moramo kontrolisati unos masnoća.
Ne smemo konzumirati masna mesa (od svinjetine samo but i krmenadle), čak ni masne ribe, usoljena mesa, konzerve, masne kobasice... Treba izbegavati i masne i zrele sireve.
Ljuti začini su zabranjeni kod oboljenja želuca.
Uključiti što više povrća, prema preporuci lekara, kuvanog i - kada je to moguće - svežeg.
Količina i sastav hrane
Da bismo obezbedili lakšu svarljivost hrane moramo se pobrinuti ne samo o kvalitetu namirnica, već i o kvantitetu i koncentraciji, zapravo kombinaciji hranljivih sastojaka u maloj zapremini hrane (npr. gibanica koja sadrži sir, jaja i masti).
O hranljivim sastojcima i nutritivnoj vrednosti pojedinih namirnica detaljnije vam govorima na stranama Zdrava hrana ›››, a na stranama Zdrav život ››› su informacije o nutritivnim potrebama.
Temperatura hrane
Isto tako važan faktor je i temperatura hrane. Suviše topla, a isto tako i suviše hladna, jela iritiraju naš sistem za varenje i potencijalni su izvor oštećenja, usled temperaturnog naprezanja tkiva.
Način uzimanja hrane
Način uzimanja hrane su takođe veoma značajni. Obroke ne smemo uzimati u žurbi i nestrpljivo, kao utehu u stresnim situacijama. Naprotiv, moramo obezbediti mir, jesti sporo i u tišini, za lepo postavljenim stolom i u prijatnom ćaskanju.
Ritam obroka
Dnevni ritam ishrane je od presudne važnosti. Naše dnevno potrebe moramo rasporediti u najmanje tri obroka, a kada imamo oboljenja sistema za varenje u najmanje pet dnevnih obroka.
Preskakanje obroka je škodljivo kao i preobilna ishrana, jer veoma opterećuje želudac i stvara deponije rezervne hrane, u vidu masnoća, u organizmu. A kada preskočimo obrok i kada organizmu zatreba hrana iz unutrašnjih rezervi, naš organizam ne troši te deponije, već najpre izgubimo rezerve vode, pa počne razgradnja mišićne mase i tek na kraju se razlažu masnoće. Dakle, otvaramo sebi put u gojaznost.
Žvakanje
Jedna od najvažnijih faza u preradi hrane, koja utiče na lakšu svarljivost, je žvakanje - jedina aktivnost u procesu varenja koja zavisi od naše volje. Ukoliko nedovoljno žvaćemo hranu, izostaje prva faza lučenja želudačnog soka. To ima prednosti samo kod osoba koje pate od povećane želudačne kiseline i tada upravo treba birati hranu koja se kraće žvaće. U ostalim slučajevima nedovoljno žvakanje je veoma opasno po sistem za varenje: veliki i tvrdi komadi mogu da povrede sluzokožu želuca, varenje traje znatno duže, kao i pražnjenje želuca.
