Alkoholizam

 Alkoholizam predstavlja cestu i stalnu upotrebu alkoholnih pica do koje dolazi zbog nastale fizioloske
 i psiholoske zavisnosti organizma.
 Definicija alkoholizama Svetske zdrastvene organizacije glasi :
 Alkoholicarem se smatra osoba koja duze i prekomerno pije alkoholna pica,
 kod koje se razvila ovisnost o alkoholizamu i koja pokazuje najcesce poremecaje ponasanja
 te dolazi do ostecenja dusevnog i telesnog zdravlja.
 U pojam alkoholizama ukljucuje se vec i onaj ko pokazuje pocetke poremecaja u tom smislu.
 alkoholizam ne mora pokazivati znake pijanstva jer on cesto i nije pijan.
 Osnovno merilo je stepen zavisnosti, kao i obim telesnih i psihickih ostecenja sto dugo ostaje skriveno.
 Alkoholizam je psihogenog porekla, ali uz znatan uticaj situacionih faktora.
 Cesto su uzroci u manjoj ili vecoj meri locirani u porodici koja stoga mora biti ukljucena u tretman

Pušenje

Podaci koji upozoravaju:

oko cetvrtina pusaca umre prerano od posledica pusenja i sebi uskrati bar 10-15 godina zivota;

 pusenje prouzrokuje teska oboljenja kao sto su: rak pluca, bolesti srca i bronhitis i emfizem;

 90 % umrlih od raka pluca su pusaci, 25% umrlih od srcanih bolesti su pusaci, dok je pusenje u 75% slucajeva uzrok smrti od bronhitisa/emfizema;

 trudnice koje puse povecavaju stepen opasnosti od nastanka pobacaja, radjanja mrtvorodjene bebe ili radjanja bebe male telesne tezine;

 pusaci cesto obolevaju od ulkusa, i lose reaguju na antiulkusnu terapiju;

 pusaci cesto obolevaju od bolesti perifernih krvnih sudova koje se komplikuju nastankom gangrene i amputacijom ekstremiteta;                                                                                                           

pusaci kaslju, imaju ceste respiratorne infekcije i smetnje sa disanjem;

 nepusaci koji su izlozeni duvanskom dimu imaju najmanje 35% veci rizik da obole od karcinoma pluca ili neke od kardio-respiratornih bolesti u odnosu na osobe koje nisu izlozene duvanskom dimu;

 deca i mlade osobe koje zive sa pusacima imaju cesce respiratorne probleme u odnosu na decu koja zive u kucama gde se ne pusi.

 prema istrazivanjima radjenim u Irskoj pronadjeno je da oko 6000 ljudi umire svake godine od oboljenja prouzrokovanih pusenjem, sto je 10 puta vise od broja umrlih u saobracajnim udesima;

 

Bivsi pusaci znacajno smanjuju rizik od nastanka koronarne bolesti – angine pektoris i infarkta!

                              Bez obzira koliko ste dugo pusac i koliko cigareta pusite dnevno, 

NIJE KASNO DA PRESTANETE SA PUSENJEM !

 

 

PRESTANAK PUSENJA JE JEDNA OD NAJBOLJIH ODLUKA KOJE MOZETE

DONETI U KORIST SVOG ZDRAVLJA !

 

Ukoliko mislite da prestanete da pusite i cinite neke napore u tom pravcu, znaci da to i mozete!

Narkomanija

HEROJI I HEROINE

U proseku, u svakom odeljenju beogradskih srednjih skola po jedan ucenik ima ozbiljne probleme zavisnosti od droga. Sve je vise registrovanih HIV pozitivnih adolescenata u glavnom gradu, koji kao glavni razlog navode intravensko koriscenje droge.

Kao i u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi, guzva je i u Zavodu za bolesti zavisnosti u ulici Teodora Drajzera 44. Ipak, razlika izmedju ove i drugih zdravstvenih ustanova odmah je uocljiva. Pacijenti i posetioci Zavoda su uglavnom mladi ljudi, sve cesce deca.

Misa ima 16 godina. Leci se od heroinske zavisnosti. Drogu je uzeo na svoj petnaesti rodjendan "zbog drustva i zelje da proba nesto novo".

- Odmah sam uzeo heroin. Vec je prvi osecaj bio divan. Tesko je opisati to blazenstvo, osecaj potpune opustenosti. Osecao sam se bukvalno kao da letim, prica Misa sa nostalgicnim smehom. Medjutim, kaze da je shvatio da je postao zavisan vec posle prvih mesec dana.

- Uzimao sam cetvrtinu, polovinu grama pa sve vise i vise... Cim prvi put nisam uzeo heroin, osetio sam fizicku krizu. To je najgore. Bol. Sve boli... Dok se priseca, lice mu se izoblicuje od grca, od straha. Kaze da bi bilo manje strasno da je to samo fizicki bol. Da bi se to nekako moglo izdrzati. Stanje krize karakterise jaka psihicka patnja: "Tada je covek spreman na sve."

Nas sagovornik priznaje da je cesto dolazio u sukob sa zakonom. Obijao je automobile i stanove. "Roditelji su saznali da sam narkoman tek kada me je pre nekoliko meseci uhapsila policija. Prethodno su se povremeno cudili kada bi slucajno videli koliko imam para. Moj dzeparac bio je mali ali sam ih umirivao pricom da sam blagajnik u razredu. Kao, skupljam novac za ekskurziju..."

RODITELJI NE KAPIRAJU

Misin lekar, psihijatar Branko Eric, kaze da roditelji, po pravilu, kasno primete da im je dete zavisnik od droga. "Imamo pacijente koji se drogiraju po nekoliko godina a njihovi roditelji to saznaju, recimo, poslednja dva meseca." Osim sto su zauzeti i preokupirani borbom za osiguranje egzistencije, najcesce su roditelji "slepi za promene ponasanja kod svoje dece", tvrdi dr Eric. Stavise, istice da oni obicno negiraju promene u detetovom ponasanju.

Prema procenama Zavoda za bolesti zavisnosti, u Beogradu zivi oko  35000 narkomana. Pretpostavlja se da u citavoj Srbiji ima oko 80000 zavisnika od droge.Iako zvanicnih podataka nema, strucnjaci sve cesce tvrde da je oko 60 odsto mladih, najvise srednjoskolaca, u kontaktu sa drogom.

"Vreme pocinjanja konzumiranja psihoaktivnih supstanci u proseku se pomerilo na oko 15 godina. Sve mladji i mladji adolescenti, deca od 12, 13 ili 14 godina dolaze kod nas sa vec uspostavljenom zavisnoscu ili zloupotrebom uzimanja droga", kaze dr Eric.

Skolska dvorista postala su izuzetno opasna. Deca cesto opisuju starije osobe kako najcesce kroz zube nude ekstazi, sinteticku supstancu koja je posednjih godina kod maldih ubedljivo najpopularnija. Deca se, dakle, nalaze u okruzenju koje otvara mogucnost da lako i u pocetku za jeftine pare, dodju do raznih opojnih supstanci.

"S obzirom da adolescenti jos nemaju sopstvenu organizovanu licnost, oni zele da se identifikuju sa vrsnjacima, da postanu deo plemena u kome nece da strce ni na koji nacin. Ogromna je zelja za dokazivanjem, ogromna je radoznalost. Adolescent tek utvrdjuje granice svojih mogucnosti. On ne zna koliko moze da trci, koliko moze da voli, koliko moze da podnosi bol. Jedna od njihovih vaznih osobina je omnipotencija. Misle da mogu da ostvare sve sto pozele, da mogu da nadvladaju sve prepreke. Oni nisu svesni da se zavisnost uspostavlja brzo i da se iz nje izlazi veoma tesko", objasnjava nas sagovornik dr Eric.

Zanimljivo je da se poslednjih godina izmenila socijalna struktura narkomana. Pre desetak godina oni su pripadali visim socijalnim slojevima. Sada ih je najvise izsrednjeg i nizeg sloja.

LEKARI U SOKU

Dr Oliver Vidojevic, psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, potvrdjuje da je stanje alarmantno: "U proseku u svakom odeljenju beogradskih srednjih skola po jedan ucenik ima ozbiljne probleme zavisnosti od droge." To znaci da su svi ostali ucenici izlozeni manje ili vise izvesnoj zloupotrebi psihoaktivnih supstanci i da su svi u prilici da vide tudje iskustvo unutar svoje generacije.

"Nasi najcesci pacijenti su djaci prvog razreda gimnazije ili srednje skole. Ubedljivo najcesci odgovor na pitanje zbog cega koriste drogu, upucuje na uticaj neposredne okoline. Direktni indikatori su najcesce vrsnjaci. Uzrast prvog uzimanja, pocetnog iskustva je sve nizi. Sokira kada dodje dete od devet godina koje je vec zloupotrebljavalo isparljive rastvarace ili dete od dvanaest godina koje je vec iskusilo heroin. To nisu vise samo kurioziteti", kategorican je dr Vidojevic.

U Zavod za bolesti zavisnosti zabrinuti i prerano ostareli roditelji dosli su da svog sedamnaestogodisnjeg sina izvedu iz bolnice. Majka nerado pristaje da razgovara. Njen suprug je to prethodno ostro odbio, okrenuo se i izasao napolje. Kao da ga je sramota, kao da se oseca krivim.

- Primetila sam da nesto nije u redu po njegovom izmenjenom ponasanju. Po ceo dan je spavao, nocu je tek izlazio. Kada je postao manje pazljiv, pocela sam da nailazim na dokaze. U pocetku sam nalazila bensedin, trodon... Posle tabletomanije presao je na heroin. Moj suprug je dugo izbegavao da se suoci sa stvarnoscu. Smatrao je da tako nesto ne moze da se dogodi u nasoj kuci. Suocio se tek kada su iz stana pocele da nestaju vrednije stvari i novac. Nasa borba da sinu pomognemo traje vec pet godina. Njegova bolest je, shvatila sam, bolest duse - poverava se iscrpljena zena koja posle vise godina pakla ne dozvoljava da joj u ocima nada nadvlada sumnju, dok se priblizavala izmrsavelom sinu. Pre nego sto su se dodirnuli, dodaje: "Mislim da drzava treba da pocne da sprovodi prevenciju jos u obdanistu i osnovnoj skoli."

OPASNOST U SKOLSKOM DVORISTU

Strucnjaci se slazu da su skolska dvorista najrizicnija kada je o prvom kontaktu sa drogom rec. Ucenici prvog i drugog razreda beogradskih srednjih skola i gimnazija to potvrdjuju.

Sanja iz Drvnopreradjivacke skole na Dorcolu kaze: "Bilo je sumnjivih tipova koji su se muvali po dvoristu. Neki ucenici starijih razreda su se i drogirali. Nalazili smo spriceve po dvoristu. Zbog toga je deo tog dvorista sada ogradjen i zatvoren." Njena drugarica koja odbija da se predstavi, kaze: "Ja sam pala u iskusenje. Probala sam ekstazi iz radoznalosti. Strava je! Necu da idem dalje, mogu da prestanem kad god hocu."

Sasa iz Pete beogradske gimnazije objasnjava: "Sama rec droga, oznacava smrt. Imam dosta prijatelja koji su narkomani. Ja nikada nisam probao, niti imam nameru. Kod nas u dvoristu se normalno pusi trava."

- Nisam otisla dalje od cigarete. Ni moji drugovi nisu otisli dalje od dzointa, kaze ucenica Osme beogradske gimnazije. Njena drugarica iz Druge beogradske prica: "Poznajem ljude koji to rade. Kazu, samo zadovoljstva radi, da ne osecaju zavisnost. To rade da bi se zabavili. Pricaju da im je lepo, smeju se. Nikada nisam pala u iskusenje a bila sam u prilici."

Jedna nedavna anketa o narkomaniji i sidi, obuhvatila je 71 nastavnika u pet osnovnih skola u Beogradu i Srbiji.Na pitanje da li smatraju da su dovoljno obrazovani kada je o sidi rec, 57,7 odsto nastavnika odgovorilo je negativno. Njih 19,7 odsto smatra da se u skolama ne preduzimaju potrebne mere za suzbijanje narkomanije i side. Isto istrazivanje obuhvatilo je 160 ucenika cetvrtih razreda osnovnih skola. Svi su odgovorili da im je poznato da je droga stetna po zdravlje. Medjutim, na pitanje da li u skoli postoje ucenici koji koriste drogu, njih 43 odsto odgovorilo je pozitivno.

Rezultati istrazivanja narkomanije medju mladima u Pancevu pokazali su da je svaki cetvrti srednjoskolac okusio drogu. Indikativno je da, prema mnogim istrazivanjima, skola nema veceg uticaja u informisanju o narkomaniji i drugim oblicima zavisnosti.

- Droga moze da se kupi svuda, jos malo pa i na trafici. Moje prvo iskustvo u vezi sa drogom vezano je za skolsko dvoriste. U pocetku sam bio cascavan ali to nije trajalo vecno. Onda sam poceo da kradem. Prvo u svojoj pa po drugim kucama. Ne znam sta jos da vam kazem. Siguran sam da ce vama zvucati pateticno, ali mogu samo da dodam. "Video sam djavola i rukovao se s njim" - prica cetrnaestogodisnji Perica koji se leci u Zavodu za bolesti zavisnosti. Kaze da zeli da se izleci. Mnogo mu znaci bolnicka izolacija jer su mu skoro svi prijatelji narkomani. Ima planove za buducnost. Voleo bi da taksira za pocetak. Sanja da jednog dana otvori auto-perionicu.

Locirajuci prevenciju narkomanije u siroke okvire promocije i ocuvanja zdravlja mladih i oslanjajuci se na brojne istrazivacke studije, potrebno je da skolski programi obuhvate mlade pre nego sto se odredjeni oblici ponasanja uspostave. Kako rizicno ponašanje ne postoji kao izolovano, pojedinacno, vec, najcesce postoji povezanost izmedju nekoliko oblika, to programe za zdrave stilove zivota mladih treba zapoceti jos iz zabavista, nastaviti kroz osnovnu sve do srednje skole