IEEE 802.16 је радна група 16 унутар IEEE 802, специјализована за "тачка на више тачака" широкопојасни бежични приступ. Такође познатија као WiMAX, са значењем Worldwide Interoperability for Microwave Access (у преводу: светска интероперабилност за микроталасни приступ).

Тренутни 802.16 стандард је IEEE Std 802.16-2004, који је одобрен у јуну 2004. године. То је надоградња претходне (и прве) верзије стандарда 802.16-2001, са надоградњама 802.16a и 802.16c. IEEE Std 802.16-2004 адресира само фиксне системе. Надоградња 802.16e у стандарду додаје компоненте мобилности система. Стандард 802.16e је усвојен децембра 2005. као IEEE 802.16-2005.

Разлика између WiMAX и ранијих система за бежичне мреже широкопојасног бежичног приступа је стандардизација. Чипсети су тренутно изграђени од стране сваког произвођача посебно, што додаје време и трошкове у процесу стандардизације.

Конкуренција у Европи је HIPERMAN. WiMAX Форум, конзорцијум који стоји иза стандардизације, ради на методама интероператибилности између 802.16 и HIPERMAN. Производи чланова WiMAX форума морају се „слагати“ да би прошли процес сертификације.

Телекомуникацијска индустрија Кореје је развила свој стандард WiBro. Крајем 2004. године Intel и LG Electronics су се сложили око интероператибилности WiBro и WiMAX система.


WiMAX je бежична metropolitan area network (MAN) технологија која ће повезати IEEE 802.11(WiFi) hotspots са интернетом и обезбедити бежичну екстензију са cable и DSL за last mile (last km) broadband приступ. IEEE 802.16 обезбеђује до 50 km (31 миљу) домета линеарне услуге и дозвољава приступ корисницима без директне оптичке видљивости са базном станицом. Пазите, то незначи да ће корисници удаљени 50 km (31 миљу) беѕ оптичке видљивости имати везу. Технологија, такође обезбеђује проток дељених података и до 70 Mbit/s, која, према WiMAX препорукама, је довољан bandwidth да симултано подржи више од 60 пословних веза са T1-типом и преко хиљаду домова на 1Mbit/s DSL-нивоу везе.