Leptiri (Lepidoptera) su maleni do veliki insekti koji gotovo svi žive na kopnu i hrane se cvjetovima biljaka.

Tijelo leptira je, kao i kod drugih insekata, podeljeno na tri regiona:

1. glava (lat. caput) na kojoj se nalaze:

• antene koje najčešće imaju mnogo članaka, a dužina im se veoma razlikuje kod pojedinih vrsta; dobro su razvijene kod mužjaka i noćnih leptira; sadrže organe čula mirisa;
• dva tipa očiju: par složenih (facetovanih) i par prostih očiju (ocelli); ocele nisu prisutne kod svih vrsta;
• usni aparat koji je prilagođen za sisanje cvetnog nektara; u obliku je dugačke surlice koja je za vreme mirovanja spiralno savijena.

2. grudi (torax) se sastoje od tri segmenta (protoraks, metatoraks i mezotoraks)na kojima se nalaze:

• dva para krila
• tri para nogu za hodanje (po par na svakom segmentu); kod nekih familija prvi par je skraćen i nefunkcionalan;

3. trbuh (abdomen) je izgrađen od 10 segmenata; u njemu se nalaze crevni, ekskretorni i polni sistem; tu se nalaze polni organi pa su pojedini segmenti manje ili više modifikovani; kod larvi se nalaze nastavci, abdominalne noge.

Krila

Poseduju dva para najčešće širokih, opnastih krila pokrivenih pljosnatim ljuspicama koja su po građi jedinstvena među svim ostalim insektima. Ljuspice su postavljene slično crepovima na krovu i mogu da sadrže pigment koji krilima daje boju i vrlo često jako lepe šare. Njihova struktura je određena uzdužnim brazdama ili grebenima,pa boja krila može da bude posledica prelamanja (interferencije) svetlosti i to je onda tzv. prelivna ili fizička boja. Tako, uzrok bele boje krila leptira kupusara(Pieris) nije neki beli pigment u ljuspicama, već ona potiče od totalne interferencije svetlosti.

Za vreme letenja prednja i zadnja krila su spojena posebnim aparatom za prikačinjanje pa se time sinhroniztuje pokretanje krila. Razlikuju se 4 osnovna tipa tog aparata:

• jugate
• jugo-frenate
• frenate
• ampleksiformni

Nervatura krila predstavlja zadebljanja krilnih površina čime se obrazuje potporni okvir, kao i kod drugih krilatih insekata. Krilni nervi se otvaraju prema telu i kroz njih prolazi krv, a glavni nervi sadrže i traheje i nervne završetke. Predstavlja važnu sistematsku karakteristiku i veoma je varijabilna. Kod primitivnijih vrsta prednja i zadnja krila su skoro jednaka i sadrže 5 osnovnih uzdužnih nerava koji su povezani poprečnim nervima. Kod filogenetski mlađih nervatura se redukuje tako što dolazi do sjedinjavanja uzdužnih nerava čime krila postaju mehanički jača. Prostori između nerava nazivaju se ćelijama koje mogu da budu sa sve četiri strane okružene nervima (zatvorene) ili da se pružaju do ivice krila (otvorene).

Na telu gusjenica se razlikuju tri regiona:

• glava je sa jako hitinizovanom kapsulom i na njoj se nalaze kratke antene, veći broj prostih očiju i usni aparat za grickanje;
• grudi na kojima su tri para nogu;
• trbuh na kome se nalaze 3-5 pari tzv. lažnih nogu (pedes spurii) koje su zadebljale i nisu segmentisane (člankovite); one se poslednjim larvalnim presvlačenjem odbacuju.

Gusjenice se hrane pretežno listovima biljaka pa se zato smatraju štetočinama. Kao očigledan dokaz toga jeste podatak da su gusjenice gubara(Lymantria dispar) sa još nekoliko insekata štetočina 1975. g, kada je njihova brojnost dostigla kulminaciju, uništili toliko stabala u šumama SAD koliko je bilo dovoljno za izgradnju milion stambenih kuća. Najezda gusjenica gubara i njihovo prenamnožavanje se javlja kao problem posvuda. Čitav niz leptira, odnosno, njihovih larvi nanosi štetu voćarstvu i drugim poljoprivrednim kulturama.

Posle 4-5 presvlačenja gusjenice se učaure i pređu u stupanj lutke. Ispredaju kokon koji obuvata ili čitavo telo lutke ili samo njegov zadnji deo. Ulutkavanje mnogih gusjenica vrši se u zemlji. Na kokonu obično postoji jedno mekano mesto kroz koje se izleže odrasla jedinka. Sposobnost prezimljavanja imaju svi razvojni stadijumi, jaja, starije ili mlade gusjenice, lutke pa čak i adulti.

MIGRACIJE

RAZVOJ