NAJLEP©E ANDRIÆEVE MISLI

?Jer dok je covek u svom drustvu i u redovnim prilikama, ti podaci iz njegovog curriculum vitae znace i za njega samog vazne delove i znacajne prekretnice njegovog zivota. Ali cim ga slucaj ili posao ili bolest izdvoje i usame, ti podaci pocinju odjednom da blede i gasnu, da se neverovatno brzo suse i raspadaju, kao bezivotna maska od hartije i laka, koju je covek jednom upotrebio. A ispod njih pocne da se pomalja nas drugi, samo nama znani zivot, to jest `zaistinska` istorija naseg duha i naseg tela, koja nije nigde zabelezena, koju niko i ne naslucuje, koja ima vrlo malo veze sa nasim drustvenim uspesima, ali koja je za nas i nase krajnje zlo i dobro jedino vazna i jedina stvarna.?

?Covek, da ne bi stao i klonuo, vara sam sebe, zatrpava nedovrsene zadatke novima, koje takodje nece dovrsiti, i u novim pothvatima i novim naporima trazi nove snage i vise hrabrosti. Tako covek potkrada sam sebe i s vremenom postaje sve veci i beznadniji duznik prema sebi i svemu oko sebe.?

?Priroda je sirova, ljudi nemogucni.?

III

?Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo.?

IV

?Tada je osetio kako covek moze da se lomi i podvaja u sebi, kako moze da pada i da se dize u svojim ocima, ukratko: kako prolazi mogu da budu zanosi, kako su neodredjeni i izukrstani dok traju, kako se skupo placaju i gorko okajavaju kad prodju."

?Nije strasno sto se stari, slabi i umire, nego sto za nama dolaze i nadiru novi, mladji i drukciji. U stvari u tome i jeste smrt. Niko nas ne vuce ka grobu, nego nas s ledja guraju.?

?Mirna vremena i sredjene prilike cine prosecne ljude jos prosecnijima, a burna vremena i velike promene stvaraju od njih komplikovane prirode.?

?Zloca i dobrota jednoga naroda su produkt prilika u kojima on zivi i razvija se.?

?Jer marljivost, ta vrlina koja se tako cesto javlja onde gde ne treba, ili kad vise nije potrebna, oduvek je bila uteha nedarovitih pisaca i nesreca umetnosti.?
?Ne spava i nije srecan ni miran svaki onaj ko se danju vedro smeje i slobodno krece medju ljudima.?

VI

?Uspeh je ono sto coveku vrat lomi.?

?`Castis omnia casta`- ko je cista srca njemu je sve cisto.?

?Sta vredi imati mnogo i biti nesto, kad covek ne moze da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u recima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna a nevidljiva beda prati coveka u stopu, a taj lepsi, bolji i mirniji zivot izmice se kao varljivo prividjenje.?

VII

?Groblja su dokaz zivota a ne pustosi.?

VIII

?Nista ne moze tako da nas prevari kao nase rodjeno osecanje smirenosti i prijatnog zadovoljstva sa tokom stvari.?

?Svaki rastanak izaziva u nama dvostruku iluziju. Covek sa kojim se prastamo, i to ovako, manje-vise zauvek, cini nam se mnogo vredniji i dostojniji nase paznje, a mi sami osecamo se mnogo sposobniji za izdasno i nesebicno prijateljstvo nego sto u stvari jesmo.?

X

?Ovde je bila u pitanju jedna od onih zivotnih sila koje kruze u nama i oko nas, koje nas dizu, gone napred, zaustavljaju ili obaraju. Ta sila, koju mi skracenim izrazom nazivamo: ljubav, naterala je...?

XI

?Dobrota je u ovom svetu golo siroce.?

?Tok dogadjaja u zivotu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali nacin na koji cemo dogadjaje podneti zavisi u dobroj meri od nas samih, dakle na to treba trositi snagu i obracati paznju.?

XII

?Nije najveca budala onaj koji ne umije da cita, nego onaj koji misli da je sve ono sto procita istina.?

?Zivot je `stanje aktivnosti koje stalno tezi ka smrti i primice joj se lagano i postupno; a smrt je resenje te duge bolesti koja se naziva zivot`.?

XIII

?Vazno je koliko covek ima od zivota i sta u zivotu nacini od sebe, od svoje sredine i svoga potomstva.?

XV

?Nije najgore sto se pati ni sto se umire, nego sto se stari, jer starenje to je patnja bez leka i nade, to je smrt koja traje.?

?Jednog dana sve ce biti dobro, u tom je nasa nada.?

XVI

?Sejtan poput krvi kruzi kroz ljudsko telo.?

?Kmetovo je da radi a agino da ga pazi, jer i travka treba i rosu i kosu.?

XVII

?Vrline jednog coveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara nasim shvatanjima i sklonostima.?

?Nesreca je ziveti bez Boga i izneveriti se veri otaca.?

?Na kraju, na pravom i konacnom kraju, sve je ipak dobro i sve se resava harmonicno.?

?Mladost se ne zadrzava kod secanja niti ostaje dugo pri istim mislima.?

XXI

?U deci se obnavlja i cisti reka covecanstva.?

XXIII

?Bog je jedan. On zna meru.?

?Bozja volja se vrsi u svakom trenutku, svuda i u svemu.?

?Kad coveka napusti sunce njegovog zavicaja,
Ko ce mu posvetliti na putu povratka??

XXIV

?Ja jos nisam video da je neko koga su dobro istabanali to zaboravio, ali sam sto puta video da ljudi zaboravljaju i najlepse savete i pouke.?

XXV

?Toliko je ziva kod slabog coveka potreba da se vara i tako neogranicena mogucnost da bude prevaren.?

XXVI

?Pobednikovo lice je kao ruza.?

XXVII

?Kad se covek u svojim mislima izmiri i sprijatelji sa jednom stvari, onda pre ili posle pocne za nju da nalazi potvrde i u stvarnosti.?

?Ne postoji srednji put, onaj pravi, koji vodi napred, u stalnost, u mir i dostojanstvo, nego da se svi krecemo u krugu, uvek istim putem, koji vara, a samo se smenjuju ljudi i narastaji koji putuju, stalno varani.?

?Smisao i dostojanstvo puta postoje samo utoliko ukoliko umemo da ih nadjemo sami u sebi.?

XXVIII

?Gospodstvo je kao veliki vetar, krece se, kida i osipa.?

?A taj mehanicki posao pratila je, kao neka uporna melodija, neodredjena ali stalna misao: da ipak negde mora da postoji i taj `pravi put` koji je on celog zivota uzalud trazio; da postoji i da ce ga covek kad-tad naci i otvoriti za sve ljude.?