Краљевска породица     Владари     Шире породично стабло     Историја династије     Галерија     Квиз

ЊКВ принц престолонасљедник Александар II

ЊКВ принцеза Катарина

ЊКВ принц (насљедник) Петар

принц Филип

принц Александар

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Биографија ЊКВ  престолонасљедника Србије Александра II

 

После нацистичког напада и окупације Југославије у априлу 1941. године, млади Краљ Петар II са члановима владе напустио је земљу пред инвазијом њемачких снага и отишао у Атину. Краљ и његови сународници одбили су да се предају завојевчанима у складу са традицијом успостављеном од оснивача династије "Црног Ђорђа" Петровића - Карађорђа, вође херојског устанка Срба против Отоманског царства 1804. године. Из Атине краљ Петар и његова влада одлазе најприје у Јерусалим, затим у Каиро. Коначно, краљ Петар II са владом прелази у Лондон.

Краљ Петар II се оженио 1944. године у Лондону принцезом Александром од Грчке и Данске, ћерком ЊКВ грчког краља Александра и Аспазије Манос. Краљица Александра је 17. јула 1945. у лондонском хотелу Келриџис (Claridges) у којем су становали, родила сина - ЊКВ престолонасљедника Југославије Александра.

Да би насљедник престола био рођен на југословенском тлу, британска влада је по инструкцијама предсједника владе Вистона Черчила, прогласила хотелски апартман 212 југословенском територијом. Крштење престолонасљедника извршио је у Вестминстерској опатији Његова светост патријарх Гаврило, а кумови су били краљ Џорџ VI и његова ћерка, тадашња принцеза Елизабета, сада ЊКВ краљица Елизабета II.

По завршетку рата, комунистички режим који је узурпирао власт у Београду незаконито је спречио краља Петра II да се врати у своју домовину. ЊКВ краљ Петар није никада абдицирао. Године 1947. комунистичка власт је одузела држављанство и конфисковала имовину Краљевској Породици. Краљ и краљица су живјели у изганству у више земаља (САД, Француска, Италија и Енглеска).

ЊКВ престолонасљедник Александар II школовао се у Мари Жозез (Marie-José), Ле Розеју (Le Rosey), Војној академији Калвер (Culver Military Academy), Гордонстону (Gordonstoun School), Милфилду (Millfield). Потом је ступио у Краљевску војну академију Велике Британије. Од 1966. године, као официр британске војске у којој је напредовао до чина капетана, служио је у 16/5 пуку Краљевских Копљаника на Блиском Истоку, у Италији и Западној Њемачкој. Пошто је напустио војну службу 1972. године. престолонасљедник Александар II, који говори неколико језика, посветио се међународној пословној каријери.

Иако је краљ Петар II умро након дуге болести 1970. године, престолонасљедник је одлучио да у том тренутку не користи титулу Краља за коју је вјеровао да не представља много док је у егзилу. У исто вријеме, јасно је ставио до знања да се не одриче титуле нити династичких права на трон.

Године 1991. престолонасљедник Александар у пратњи своје супруге ЊКВ принцезе Катарине и синова ЊКВ принца насљедника Петра, ЊКВ принца Филипа и ЊКВ принца Александра допутовао је у Србију. Том приликом одушевљено су их поздравиле стотине хиљада људи који у Престолонасљеднику виде оличење свега најбољег за демократску будућност у облику парламентарне монархије. Прије револуционарних промјена 5. октобра 2000, Престолонасљедник је посјетио Србију 1992, 1995. и 2000. године. Он је такође посјетио Црну Гору и Косово и Метохију 1999.године, а Босну и поново Црну Гору 2000. године. Престолонасљедник са породицом живи у Краљевском двору у Београду од јула 2001. године.

Као убјеђени борац за демократију и људска права, Његово Краљевско Височанство је одлучио 1989. године да се веома активно придружи борби свог народа да се ослободи наслеђа деценија диктатуре и ауторитарних режима. Престолонасљедник Александар је имао састанке и био у сталном контакту са демократском опозицијом и демократским оријентисаним људима широм бивше Југославије. У новембру 1999. године Престолонасљедник је сазвао у Будимпешти велику конференцију демократске опозиције. После Будимпеште, услиједио је састанак у Бања Луци у јануару 2000. године. У априлу исте године Престолонасљедник је сазвао велики кључни скуп у престоници Грчке, Атини. Ови састанци довели су до убедљиве изборне побједе тадашње српске опозиције за септембарским изборима 2000. године. Престолонасљедник Александар неуморно доприноси сарадњи и јединству међу демократским политичким странкама у процесу преображаја своје отаџбине у једно истинско демократско друштво за све грађане, без обзира на њихово политичко убјеђење, вјероисповјест и етничко поријекло.

Престолонасљедник много путује, среће се са великим бројем свјетских лидера, политичара и парламентараца и даје многобројне интервјуе медијима.

Његово Краљевско Височанство венчао се 1972. године у Виламанрике де ла Кондеса (Villamanrique de la Condesa) у Шпанији са Њеним Царским и Краљевским Височанством Принцезом Маријом де Глоријом од Орлеана и Браганце, из бразилског Царског Дома. У том браку рођена су три сина: најстарији - Принц Насљедник Петар - рођен 1980. године у Чикагу, близанци - Принчеви Филип и Александар - 1982. године у Ферфаксу. Брак је окончан 1983. године.

Престолонасљедник се оженио 1985. године у Лондону Катарином Батис из Атине. Кум на вјенчању био је Његово Величанство грчки Краљ Константин, а свједок је био ЊКВ Томислав Принц Југославије, стриц Престолонасљедника Александра. Вјенчање је обављено у Српској православној цркви у Лондону.

ЊКВ Престолонасљедник Александар II воли скијање, једрење, скијање на води, роњење и подводно фотографисање. Титулу шампиона британске војске у скијању освојио је 1972. године. У круг Престолонасљедниковог интересовања спадају и музика, позориште, информациона технологија и текући догађаји широм свијета.

назад на Краљевкса породица

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

đ