PREDSTAVNICI

Arhitektura
Ranu baroknu arhitekturu reprezentuju tri umetnika u prvom redu to su Đakomo dela Porta, Đakomo Vinjola i Karlo Maderno. Najznačajniji arhitekti su: Đovani Lorenzo Bernini, Frančesko Boromini i Guarino Guarini, a na njih se nadovezuju Pietro da Kortona, Johan Bernard Fišer von Erlah i Baltazar Nojman.

Slikarstvo
Barokne slikarske kompozicije su velikih razmera. Barok se formirao od teme koja nagoni čoveka na razmišljanje, i one koje su trebale čoveka da dirnu i da ga nagone na razmišljanje o potrebi vere, crkva se svim sredstvima trudila da zadrži svoj položaj koji je imala. Barok je primenjivao sve ono što je bilo već pronađeno. Razvijao je odnose svetlosti i senke i težio da razvije dramatiku i patetiku koja se potencirala snažnom gestikulacijom i dinamikom pokreta i za razliku od statične i smirene renesanse. Pojavljuju se složene kompozicije i neretko se upotrebljava i dijagonalna kompozicija slike. Najznačajniji barokni slikari su Karavađo, Dijego Velaskez, Peter Paul Rubens, Rembrant van Rijen, Đovani Batista Tiepolo, Pietro Da Kortona, Andrea Pozo i dr.
 

Skulptura
Sinonim za baroknu skulpturu Đovani Lorenzo Bernini, koji je u svom delu u kom je obrazlagao svoje stavove i osećanja i misli svojim značajem takoreći odredio baroknu skulpturu u baroku. Radio je na dogradnji i dekoracijama crkve Sv Petra u Rimu.
 

Barokna muzika
Najveći barokni muzičari su: Johan Sebastijan Bah, Italijan Antonio Vivaldi, kao i tvorac baroknih oratorijuma Georg Fridrig Hendl.
 

Barokna literatura
U literaturi se javlja neslaganje o tome ko se može svrstati u barokne književnike. Po najširem mišljenju tu spadaju svi književnici od 1550. - 1750. tako da bi tu svrstali Migel Servantesa Savedra, koji je napisao svoj roman Don Kihot koji se smatra prvim romanom koji je po teoriji književnosti napisan kao žanr romana, Molijera kao i Vilijam Šekspira,. U literaturi se počelo operisati novim izražajnim sredstvima, paradoks, kontrast, apsurd, anafora.