Potpuna analiza stresa pokazuje, da se u nastajanju uglavnom pojavljuju dva činioca, najprije spoljni uslovi (okruženje, posao, porodica, škola), a zatim se pojavljuje stres koji osoba sama izaziva (svojim načinom rješavanja problema, svojom ličnošću, svojim temperamentom, ličnom disciplinom).

PROFESIJE

sa visokim stepenom stresa

1. kontrolor vazdušnih letova 2. šef firme 3. ljekar

4. agent berze 5. majka male djece 6. profesor na univerzitetu
7. radnik 8. predstavnik neke firme 9. policijski inspektor
S p o lj n a   a g r e s i j a

Dok jaki stresni događaji mogu uticati na mentalnu ravnotežu, manji događaji nisu mnogo značajni, iako mnoštvo manjih događaja preživljenih u isto vrijeme mogu postati veoma opasni.Uzrok stresa može biti fizičke (hiruška intervencija, izlaganje hladnoći itd.) ili psihološke prirode i uslovljeni ambijentom (bol, buka, saobraćaj, nezaposlenost itd.). Evo nekoliko stresnih prilika:
Traumatska iskustva

  Najprije odsustvo bili kakve reakcije (osoba izgleda kao da nije prisutna, kao da nije svjesna događaja)  

  Zatim odsustvo lične inicijative čak i za jednostavne poduhvate, ali može da slijedi upustva koja primi.

  Na kraju osoba ulazi u fazu nespokojstva, straha u kome ponovo u mislimaponovo preživljava te prilike u halucinacijama ili košmarima, može čak da izrazi veliko osjećanje krivice jer je preživjela tragediju u kojoj su drugi ljudi izgubili život.

Stresni događaji
  U toku ciječog života suočavamo se sa situacijama koje mogu biti posebno stresne.Iako neke nisu traumatične, one su toliko jake da mogu poremetiti našu životnu ravnotežu.
  Negativni događaji uzročnici su velikog stresa.Međutim pozitivne promjene npr. unapređenje na poslu sa povećanjem plate takođe stvaraju dobru dozu stresa.

Svakodnevna nezadovoljstva

Autobus koji nam je za dlaku pobjegao, posmo koje sa nestrpljenjem čekamo, a ono ne dolazi, aparat koji se kvari, primjeri su malih nezadovoljstava zbog kojih postajemo napeti.

  Ako se u životu jedne osobe umnožavaju mali događaji i ako im ona poklanja mnogo pažnje, mogu nastati teške situacije nepodnošljivog stresa, podjednako tragične, kao da je bila pod uticajem jakog stresnog činioca.  

  Međutim pojedinci mogu pokazati značajne razlike u reagovanju na događaje.Na primjer, neke osobe rade teške poslove i skoro nikada nisu pod stresom; druge obavljaju lake poslove i lako potpadajum pod uticaj stresa.

Fizička i društvena okolina

Sve što nas okružuje može nam nametnuti stres jačeg ili slabijeg intenziteta.

  Jedna prostorija, čista, uredna, dobro opremljena, mirna, sa odgovarajućom temperaturom, pomaže nam da izbjegnemo stres.   Čist vazduh, svježa voda, raskošna vegetacija, minimum buke, prostor bez imalo gužve, doprinose das e lakše opustimo.

  Na žalost, prosječni stanovnik naše planete suočen je sa velikim rastom stanovništva (prenaseljenošću), zagađenjem (vode, vazduha, hrane), ekonomskim teškoćama i često nepodnošljivom bukom.

Buka

Pretjerana buka u mnogim slučajevima predstavlja izvor stresa.

Buka se može nagomilavati i stalno prouzrokovati:

umor

glavobolju
nesanicu mišićnu napetost
razdražljivost simptome vezane za stres

INTENZITET ZVUKA

u različitim prilikama
Decibeli Situacija  Nivo rizika
180

spejs - šatl platforma

gubitak sluha
140

poletanje/sletanje aviona

samo prisustvo u tolikoj buci predstavlja rizik
Domen bola
130 pjevač čija je glasnost dostigla maksimum trenutni rizik
120 grom, rok koncert blizu zvučnika trenutni rizik
100 električna testera, bušilica 2 sata
90 motori, kamioni u pokretu 6-8sati

Oštećenje sluha
80 zvuk telefonskog zvona, velika gužva, metro 8-10 sati
70 fen za kosu, buka u kafiću, uobičajeno kretanje konstantno izlaganje

Domen mogućeg poremećaja
60 normalna konverzacija, mašina za šivenje
50 rashladni uređaji, automobil koji usporava
40 porodični ambijent ili u birou (bez buke koju stvara kretanje ljudi)
30 šaputanje, zvuk koraka sa pločnika
1 minimalni nivo ljudskog sluha

 D o n o š e nj e  o d l u k e
1. Ne odlučujte se odmah, ako je to moguće sačekajte malo, sutradan je često bolje.
5. Projektujte izbor: Šta će se dogoditi ako donesem takvu odluku i ako je sprovedem na određen način?
6. Sada izaberite opciju koja će se u skladu sa vašim principima pokazati kao ona koja vama i onima na koje se odnosi donosi najviše prednosti.
7. Prihvatite opciju i njene neizbježne posledice.
2. Odredite mogući izbor
3. Sagledajte prednosti i mane mogućeg izbora.
4. Osvrnite se na iskustva iz prošlosti, i odgovorite na pitanje: Šta se desilo kada sam donio sličnu odluku?

T i p o l o g i j a   i   s t r e s

Osobe koje se svojim načinom života maksimalno približavaju krajnosti, tipu A, predstavljaju objekat djelovanja stresa i srčanih bolesti.Nasuprot njima, osobama tipa B prijeti manje opasnosti, ali ako se približe krajnosti tipa B, mogu postati ličnosti koje će se mlako suočavati sa svakodnevnim izazovima.
Tip A Tip B

Opšte ponašanje
neprestano u pokretu mirno čekanje
nestrpljivost spokojstvo
izduženo lice opušteno lice
glasno smijanje tiho smijanje
nezadovoljan, uvijek želi više zadovoljan svojim uslovima
takmičar u igri, poslu, sportu izbjegava takmičenje
često se žali rijetko se žali

Konverzacija
govori brzo, glasno odmjereno,diskretno
nadmen skroman
gestikulira prilikom izražavanja miran, rijetko gestikulira
brzo odgovara odgovara poslije pauze
daje kratke i direktne odgovore daje duge odgovore
požuruje sagovornika pažljivo sluša
prekida sagovornika čeka, a zatim odgovara
 "Ono što remeti čovjekov duh to je ono što ne vidi."

Julije Cezar, rimski državnik i istoričar, 101-44. god. prije nove ere