Prirodne odlike

Izrazit kontrast ostalim geografskim cjelinama i zapravo mediteransku fasadu Crne Gore, predstavlja primorski dio. Sirina Jadranskog mora najveca je izmedju Crne Gore i juzne Italije (oko 200 km). Taj dio Jadranskog mora je i najdublji (najveca dubina je 1330 m, na udaljenosti od 120 km jugozapadno od Boke Kotorske).

Obalska linija duga je 293,5 km, od cega su 52 km plaze. Obala je veoma razudjena, sa brojnim zalivima i zatonima.

Najimpresivniji i najveci je Bokokotorski zaliv, koji predstavlja najjuzniji fjord na svijetu. Bokokotorski zaliv sačinjen je od četiri zaliva: kotorski, risanski, tivatski i hercegnovski. Ukupne je površine 87,3 km², zapremine 2,4x106 km³, maksimalne dubine 60m i prosečne 27,3 m. Dužina obale iznosi 105,7 km. Pretpostavlja se da je nastao fluvijalnom erozijom, još u pliocenu.

Klima u zalivu je suptropska. Padavine su obilne. U zaleđu Bokokotarskog zaliva, u Crkvicama, godišnja suma padavina iznosi 5317 mm, što predstavlja maksimum u Evropi.