PARIZ  

Svetski putnici i turisti izmislili su za Napulj recenicu: "Videti Napulj, pa umreti!". Sto se tice Pariza, da su mu i hteli nadenuti neku uzrecicu, morali bi reci upravo suprotno: "Videti Pariz i ziveti!". Pariz je, bez ijednog ozbiljnog suparnika, najpopularniji grad na svetu. U taj centar Evrope hrle turisti sa svih strana, ne samo da se dive starim gradjevinama, dvorcima i crkvama, vec i da upoznaju njegove stanovnike.
    Kad bi se radilo o starim gradjevinama, Engleska bi nadmasila Francusku, jer u svakom engleskom selu postoji barem jedan stari dvorac u kojem posetilac bez naplate nocu ima i drustvo "duha".
    Parizu daju privlacnost Parizani i nacin zivota, a ne stare gradjevine. Ne smemo pri tome pomisljati samo na one stanovnike Pariza koji zive samo za umetnost (umetnost bi mozda mogla ziveti i bez njih), koji se posebno odevaju i jos posebnije ponasaju. Parizani su i prodavaci povrca, koji ce vas popreko pogledati ako ne upitate za cenu salate. Parizani su i mesari,koji ce vam uz razgovor o sportu i politici pronaci najbolju sniclu. Parizani su i soferi taksija kojima nikako nije jasno zasto se neki stranci zure, kad su ionako vec u Parizu. Parizani su i oni znani i neznani mali ljudi koji su za vreme nemacke okupacije postali veliki, kad su u pokretu otpora prkosili neprijatelju.
    Promasio je svaki turista koji je dosao u Pariz i uzdignutog pogleda gledao kupole i fasade, a da nije gledao dole, oko sebe, da vidi Parizane, dobrodusne, vesele, duhovite i bezbrizne, koji ni zbog vecih briga mnogo ne trljaju glavuPariz se smestio na reci Seni i to na mestu gde se reka nekada najlakse mogla preci. Tako su nastali i mnogi drugi gradovi. Tu je u vreme Rimljana bio grad Lutecija, koji se kasnije u krugovima sirio oko centra i to je jezgro danasnjeg Pariza. Vec je u 13. veku Pariz brojao 250.000 stanovnika, pa je za ono vreme bio velik grad.
    Pariz nije samo privredni centar Francuske, on je i kulturni centar cele Evrope. U njemu su rado zivele kreativne duse iz celog sveta, a i neki politicari i lideri levicarskih ideja smestali su "radi bezbednosti" centre svojih partija (Lenjin, Tito), bas u Pariz.
    Parizani su u svojoj istoriji bili poznati kao ljudi slobodnog duha. Oni su cesto dizali bune i revolucije da bi izborili neke slobode. Zabelezena je buna Parizana u 14. veku. Najpoznatija buna je "francuska revolucija" 1789. godine i "Pariska komuna" 1871. godine.
    Parizani, kad god je to moguce, vole svoje poslove obavljati peske. Ne vole zurbu i iskoristice svaki slobodan trenutak da svrate u neku kafanicu koja je na trotoaru postavila svoje stolove, natkrivene lepim tendama.
    Hodajuci gradom s mnogih tacaka lepo cemo videti Ajfelov (Eiffel) toranj, koji je simbol Pariza, njegov zastitini znak. Toranj je podignut 1889. godine povodom Svetske izlozbe. Mnogi su ustali protiv gradnje te rugobe, za koju se smatralo da ce nagrditi sliku grada, sto je donekle i istina, no danas ne mozemo zamisliti Pariz bez celicnog diva visokog 300 metara. Za njegovu gradnju utroseno je 9.000.000 kilograma gvozdja. Da bi se toranj samo jednom prebojadisao, potrebno je 35 tona boje.Pariz ima jos mnogo znamenitosti. Jedna je i Trijumfalna kapija (Arc de triomf) koja se smestila u sredini Trga zvezde (Place de letoil), na koji se sve ulice nadovezuju kao kraci zvezde. Tu je i Panteon, Plas d la Konkord, crkva Notrdam i druge manje ili vise znacajne gradjevine.
    Prvi deo poznatog Luvra bio je postavljen jos 1204. godine, a citava je gradjevina kasnije dogradjivana. Tu su nekada ziveli kraljevi, gotovo svi sa imenom Luj, pa su ih zato numerisali kao hotelske sobe. Bilo je i nekoliko Napoleona, ali numerisanje nije daleko odmaklo.
    Svako dete zna da se u palati Luvr nalazi kip Miloske Venere i slika Mona Liza. U toj se ogromnoj zgradi pored muzeja nalaze i "sustanari" Ministarstvo finansija i Francuska nacionalna lutrija. Saljivi Francuzi kazu da su ove dve ustanove usko vezane, jer francuski budzet mnogo podseca na lutriju.
    Mnogi turisti misle da je citav Monmartr samo Pigal, trg gde su se smestili barovi i brojne ljubiteljice noci. Kao sto nocnih dama ima i u drugim delovima Pariza, tako Monmart ima znamenitosti koje bi turisti morali videti. Tu se, na trgu Tertr mogu videti najstarije pariske kuce, koje kao da su konzervirane, svakog stranca obavestavaju kako je Pariz izgledao pre vise stotina godina.
    Tu cemo naci i malene restorane poznate po svojim specijalitetima. Kao svuda u Francuskoj tu cemo videti da Francuzi kupuju hleb na metre, a ne na kilograme, kao mi. Tu trgovci ne zakidaju na tezini, vec na metrazi.  Mnogi turisti nastoje da se nadju u Parizu tacno 14. jula, na godisnjicu pada Bastilje. Tog dana je velika vojna parada na Jelisejskim poljima, velikom pariskom bulevaru. Tada se mogu videti razlicite sarene uniforme raznih rodova francuske vojske. Taj dan citav Pariz svecano slavi, a sto se vise blizi noc, sve je manje svecano, a sve vise veselo i raskalasno. Svuda se pije kvalitetno francusko vino i jedu kuvani puzevi.
    Deca se cesto zabavljaju gledajuci pozoriste lutaka. Kada je lepo vreme mnogo dece se igra u vrtovima dvorca Liksambur, kao i u Bulonjskoj sumi. U decijoj igri uzivaju i odrasli. Tako se u ribnjaku vrtova Tileri odrzavaju izlozbe i takmicenja modela brodova, mada su ucesnici samo odrasli. Tu cete naci i majku i oca, pa i pokoju baku, kako aktivno ucestvuju, a deca sve to posmatraju iz prikrajka. Kad odrastu i oni ce se igrati sa drugim odraslima.
   Puno dece cemo zateci i pred Otel d Vil, pariskom gradskom skupstinom. Tu se deca igraju s golubovima, koji su bolje uhranjeni od onih venecijanskih, jer ih ima manje, a hranilaca vise.Sena je deo Pariza isto onako kao sto je Temza deo Londona. Velik deo pariskog zivota odvija se tu cak i onda ako izuzimamo sve one beskucnike koji spavaju ispod mostova.
    Na obali Sene naci cemo i tezge ispod satora na kojima se prodaju stare knjige i slike. U tome ce uzivati svaki bibliofil. Takvu poslasticu nece naci nigde u svetu. A ni filatelisti nece otici praznih ruku.
    Jos necemo napustiti Pariz. Treba da posetimo sajam buva (buvlju pijacu). Od robe su interesantniji ljudi koji je prodaju, odnosno nude. U tim uskim ulicicama naci cemo sve sto mozemo zamisliti, osim automobila i helikoptera, kojih tu nema zato sto ne mogu proci izmedju zidova. Tu necemo videti mnogo od Pariza, ali cemo videti mnogo od Parizana
   

   

INDEKS | PARIZ | GALERIJA | UMETNOST