|
Njihova religija se sastojala u
obožavanju divljih životinja. Kasnije, kad se kod njih razvilo
stočarstvo, počeli su da obožavaju domaće životinje: svetu kravu Hator,
svetog bika Apisa... Kasnije kad se razvila zemljoradnja počeli su da
veruju u bogove od kojih je, po njhovom shvatanju, zavisio uspeh u
obrađivanju plodnih polja u dolini Nila. Tad su glavna božanstva postali
Amon - Ra, bog sunca, Izida, boginja meseca, Oziris, bog plodnosti,
Hapi, boginja Nila... Takođe, Egipćani su verovali u zagrobni život, tj.
da čovek posle smrti odlazi pred sud boga Ozirisa da oceni koje su
pravedne duše da bi otišle u raj i grešne koje najpre čekaju mučenje, a
zatim uništenje. Po egipatskom verovanju da bi duša živela i posle smrti
trebalo je telo sačuvati od raspadanja. Zato su Egipćani balzamovali
svoje mrtve. U III veku razvilo se hrišcanstvo. Posle Teodosijeve smrti
395. god. Egipat ulazi u vizantijsku zonu uticaja, a egipatski hrišcani
osnivaju koptsku crkvu. Od 640-642. god. Arapi osvajaju zemlju. Egipat
je integrisan u muslimansko carstvo i islamizovan, a Kopti su činili
samo četvrtinu stanovništva. |
