Voda - Kraljica života

Voda je ta koja je načinila Zemlju kakva je sada i stvorila život. Iako obična, ona ima mnoga čudesna svojstva i što više saznajemo o njoj to joj se sve više divimo. Na Zemlji se nijedna druga materija ne susreće u takvim količinama i uz to istovremeno u tri stanja: tečnom, čvrstom i gasovitom. Čak se i ljudsko telo sastoji od 71% vodeAli od svih zadivljujućih osobina vode najmanje je poznata njena sposobnost da stvara jako čvrstu površinsku opnu koja nastaje uzajamnim privlačenjem molekula gornjih slojeva vode. Ova sila je toliko velika da može držati pojedine predmete na površini vode. Naučnici su izračunali: da bi se pokidao stubić od 2,5 cm apsolutno čiste vode, potrebna je sila jednaka 95 tona! Međutim, u prirodi apsolutno čista voda ne postoji. Ona najčešće ima mnogo primesa, tako da se na njenoj površini mogu zadržati samo veoma lagani predmeti (npr. čelična igla ili žilet kada se veoma pažljivo spuste). Neki insekti su takođe vezani za površinsku opnu vode. Oni čitav život provedu klizeći po vodenoj površini, a da nikada ne zagnjure ili izađu na kopno. Tako na primer žive gazivode. Međutim, larve komaraca i još neki insekti kače se malim cevčicama za vodenu opnu odozdo. Pomoću njih oni mogu disati kada su ispod vode, kao što čini ova vodena skorpija. Čak i manji puževi mogu puzati po unutrašnjoj površini vode.   Voda je stvorila klimu Zemlje. Ona čini toplu bundu oko naše planete. Da nje nema, kosmička hladnoća bi odavno prodrla na Zemlju, naša planeta bi se odavno ohladila, a život na njoj ugasio. Čak i tamo gde nema nikakvih oblaka, u vazduhu uvek postoji vodena para. Pri hlađenju se, kao što se zna, skoro sve materije skupljaju, a samo voda se širi i tako nastaje led. On je lakši od vode i hvata se samo na površini. To omogućava organizmima koji žive ispod da prežive hladnu zimu. Ako bi se voda skupljala, led bi bio teži i tonuo bi. Postepeno bi se sva voda pretvorila u led i Zemlja bi se na kraju potpuno zamrzla. Mnoge supstance se mogu naći u više različitih agregatnih stanja - u čvrstom, tečnom ili gasovitom stanju, ređe u stanju plazme (samo neke retke supstance pod određenim uslovima). Agregatno stanje u kojem se neka supstanca nalazi zavisi od njene temperature i pritiska kojem je izložena. Na određenim temperaturama i pod normalnim atmosferskim pritiskom, neke supstance menjaju svoje agregatno stanje - tečnosti, na primer, postaju gasovi ili čvrste supstance, gasovi se kondenzuju u tečnosti, itd. Temperature na kojima supstance menjaju svoja agregatna stanja nazivaju se tačka mržnjenja (ili topljenja, zavisno od smera u kojem se odigrava promena) i tačka ključanja (ili kondenzacije, takođe zavisno od smera odigravanja promene). Dakle, značaj vode za život na našoj planeti je ogroman. Na žalost, sve je manje pitke vode na Zemlji. Zbog toga je čitava naredna decenija posvećena zaštiti i očuvanju voda i označena je kao DECENIJA VODA ZA ŽIVOT zato, kada sledeći put odvrnete slavinu zamislite se nad vodenom kapi. Ona je veoma značajna za život i zato se prema njoj moramo odnositi kao prema kraljici života.